Принцип релативности — разлика између измена

'''Принцип релативности''', у [[физика|физици]], означава захтев за [[инваријантност|инваријантношћу]] (непроменљивошћу) физичких [[закон]]а у односу на различите [[референтни систем|референтне системе]]. Практично, то значи да [[једначина|једначине]] које описују физичке законе морају имати исти облик у свим ''одговарајућим'' референтним системима. Принцип релативности је последица немогућности [[емпирија|емпиријског]] [[опажање|опажања]] [[апсолутно кретање|апсолутног кретања]]. Ова немогућност се у физичким [[експеримент]]има испољава добијањем истих резултата [[мерење|мерења]] независно од избора референтног система у којима се експерименти изводе. Принцип релативности први је формулисао [[Галилео Галилеј]] након серије експеримената којима је показао његово важење у [[инерција]]лним системима референције, па се ова, прва и најслабија, верзија [[принцип]]а често назива ''Галилејевим принципом релативности''.

 

Дуго су научници сматрали да добијање истих резултата [[мерење|мерења]] значи да се физички [[процес]]и у различитим инерцијалним системима одвијају на идентичан начин. Тачније, није се посумњало у такво [[закључивање]] све до појаве радова [[Анри Поенкаре|Анрија Поенкареа]]. Поенкаре први говори о томе да се физички процеси у различитим инерцијалним системима не одвијају на [[динамика (физика)|динамички]] исти, већ на [[кинематика|кинематички]] сличан начин. Односно, физички процеси се у различитим инерцијалним системима одвијају таман толико различито да нема могућности да се утврди [[хијерархија|хијерархија]] међу инерцијалним системима. То је уједно и мера поменуте кинематичке сличности. Овакво сагледавање нам омогућава алтернативну али и прецизнију дефиницију принципа релативности: