Филип Кљајић Фића — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 9:
|место смрти=[[Зворник]]
|држава смрти={{зас|Хрватска|1941}} [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]]
|супруга=[[Ђурђелена Ђука Динић Ђука]]
|професија=радник
|КПЈ=[[1936]].
Ред 15:
|народни херој=[[25. септембра]] [[1944]].
}}
[[Слика:Filip kljajic nis1.jpg|мини|Спомен плоча у Нишу]]
'''Филип Кљајић - Фића''' ([[1913]]—[[1943]]), [[политички комесар]] [[Прва пролетерска дивизија НОВЈ|Прве пролетерске дивизије]] и [[народни херој Југославије]].
 
== Биографија ==
Рођен је [[2. мајамај]]а [[1913]]. године у селу [[Тремушњак]]у, код [[Петриња|Петриње]]. Kao тринаестогодишњи дечак, у немогућности да се школује, дошао је у [[Кикинда|Кикинду]] да изучи столарски занат. У јесен [[1931]]. године запослио се у [[Београд]]у. Ту је започео своју револуционарну делатност у [[Уједињени раднички синдикати|Уједињеном радничком синдикалном савезу Југославије]]. Године [[1936]]. постао је члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]], а [[1937]]. изабран је за члана Окружног комитета КПЈ за Београд. Запажен је као организатор више радничких штрајкова, а нарочито се ангажовао на раду у синдикатима кожарско-прерађивачких радника. На годишњој скупштини синдикалне организације кожараца у [[Београд]]у, [[20. фебруара]] [[1938]]. године, изабран је за члана управе.
 
Био је један од ореганизатора масовних излета омладине и старијих радника у [[Топчидер]] и [[Кошутњак]], због чега је [[1938]]. године кажњен с два месеца затвора. Управа града [[Београд]]а његово хапшење је образложила као превентиву, да би спречила евентуалне демонстрације за време [[Владко Мачек|Мачекове]] посете [[Београд]]у. У другој половини [[1938]]. године Кљајић је протеран у своје родно место. Због тога је морао да пређе у илегалу, а Покрајински комитет КПЈ за Србију га је послао у [[Ниш]]. Ту се запослио у фабрици коже, где је упознао своју будућу супругу [[Ђурђелена Динић Ђука|Ђурђелену Ђуку Динић]], [[народни херој Југославије|народног хероја]]. У [[Ниш]]у је остао све до провале нишке партијске]] организације, [[1940]]. године. Тада је заједно са супругом прешао у [[Ваљево]]. Тамо су заједно наставили партијску активност. Он је септембра [[1940]]. године изабран за секретара Окружног комитета КПЈ за Ваљево, а [[12. октобра]] организовао је збор у [[Ваљево|Ваљеву]], на ком је било 3.000 радника.
 
[[Слика:Filip kljajic nis1.jpg|мини|лево|200п|Спомен плоча у Нишу]]
После [[Априлски рат|Априлског рата]] и окупације [[Југославија|Југославије]], као члан Војног комитета при Покрајинском комитету КПЈ за Србију, а затим [[политички комесар]] [[Главни штаб НОВ и ПО Србије|Главног штаба НОП одреда Србије]], један је од организатора [[НОБНародноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] у [[Србија|Србији]]. Учествовао је у првим устаничким акцијама: у нападу на Сењски рудник, на [[Лајковац]], [[Свилајнац]] итд. За време Прве непријатељске офанзиве, Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито]] му је лично поверио задатак да организује одбрану на ваљевском сектору. Обављајући своју дужност Фића је у тим борбама био тешко рањен. Учествовао је на војно-политичким саветовањима у [[Саветовање у Дуленима 1941.|Дуленима]] и [[Саветовање у Столицама|Столицама]], био је први [[политички комесар]] [[Прва пролетерска ударна бригада|Прве пролетерске ударне бригаде]], а од новембра [[1942]]. године и [[политички комесар]] [[Прва пролетерска дивизија НОВЈ|Прве пролетерске дивизије]]. Заједно са својим пролетерским јединицама прошао је и најтеже битке у [[Босна (област)|Босни]], [[Црна Гора|Црној Гори]] и [[Далмација|Далмацији]].
 
Погинуо је [[5. јула]] [[1943]]. године, приликом [[Напад НОВЈ на Зворник јула 1943.|напада јединица НОВЈ на Зворника]].