Антипатер — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 8:
 
==Александар га током својих освајања поставља за чувара европског дела Македоније ==
Антипатер и [[Парменион]] су саветовали [[Александар Македонски|Александра]] да не иде у освајања по Азији, док не добије наследника. [[Александар Македонски|Александар]] га именује главним генералом Европе [[334. п. н. е.]] , тако да он остаје да чува македонске границе док је [[Александар Македонски]] у великим освајањима. Он је слао појачања Александру.
 
Персијска флота је покушала да напада по Егеју, претећи да пренесе рат у Европу, док је Александар ратовао против Персије. Срећом после [[битка код Иса|битке код Иса]] [[333. п. н. е.]] персијска флота се распала.
==Персијанци помажу Спарту==
Већу опасност су представљали блиски непријатељи. Трачка племена се буне [[332. п. н. е.]] , а после тога се буни [[Агис III]], краљ [[Спарта|Спарте]].
Спартанци нису били чланови коринтског савеза и нису учествовали у [[Александар Македонски|Александровом]] походу. Видели су своју дуго чекану прилику да преузму контролу, сад кад је Александар са војском далеко. Персијанци су дали велика финанцијска средства [[Спарта|Спарти]], па је Агис формирао армију од 20.000 војника. Покушава створити протумакедонски савез. [[Атина]] остаје неутрална, а [[Ахај]], [[Аркадија]] и [[Елис]] постају спартански савезници. Главни град Аркадије [[Мегалополис]] остаје против Спарте, па га Спартанци опседају.
 
Антипатер одустаје од смиривања трачке побуне и покоравање [[Спарта|Сп]]арте сматра приоритетом. [[Александар Македонски|Александар]] му шаље велику количину новца. Уз помоћ многих плаћеника и Тесалије скупља дупло већу војску од [[Спарта|Спарте]]. Антипатер предводи поход против Спарте [[330. п. н. е.]] , па близу Мегаполиса наноси тежак пораз [[Спарта|Спарти]]. Агис и најбољи део спартанске војске су страдали, а Македонци су имали мало жртава.
 
[[Спарта]] тражи мир, али антипатер их упућује на коринтски савез да са њим склопе споразум. Спартанци су одабрали да директно преговарају са Александром. Спарти је наметнуто да плаћа 120 талената и да уђе у коринтски савез.
 
==Антипатер престаје бити Александров регент ==
Антипатера су мрзили јер је подржавао тиране и олигархе у Грчкој. Радио је и са коринтским савезом. Покварио је и односе са Александровом мајком. Александар га позива у Азију да предводи свеже снаге [[324. п. н. е.]] , а [[Кратер]]а именује регентом Македоније, али није успио прењети власт на Кратера, а [[Александар Македонски]] је умро.
 
==Борба за наслеђе==
Нови регент [[Пердика]] оставља Антипатеру да контролише Грчку. Избијају побуне у Атини, Етолији и Тесалији. Настаје [[Ламијски рат]], у коме јужна Грчка покушава изборити независност. Победили су Антипатера у бици, затим су га опседали неколико месеци у Ламији.
Извукао се из Ламије , па уз помоћ [[Кратер]]а побеђује у [[битка код Кранона|бици код Кранона]] [[322. п. н. е.]] и тиме слама побуну.
 
Антипатер уводи олигархију у Атину и захтева предају [[Демостен]]а. [[Демостен]] је извршио самоубиство, да би избегао заробљавање.