Безистан — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: {{рут}} '''Безистани''' су у Исламској архитектури, јавне грађевине, нека врста робних кућа, нат...
 
Нема описа измене
Ред 1:
{{рут}}
[[Слика:Kapali Carsi-Grand Bazar-Istanbul-Sep08.jpg|десно|250п|мини|Капали чаршија у Истанбулу]]
'''Безистани''' ({{јез-пер|басистан, бедестен}} = покривена ћаршија) су у [[Ислам]]ској архитектури, јавне грађевине, нека врста робних кућа, наткривене [[чаршија|чаршије]] у којима су смештене [[занатство|занатске]] и [[трговина|трговачке]] радње.
 
У наше крајевеове крајеве, безистане су донели [[Турци]]. Грађени су у већим чаршијама и својом величином су доминирали међу ситним [[дућан|дућанима]]. ПоштоЗбог субојазни од пожари који су били главни непријатељи ћаршије, безистани су грађени од тврдих материјала [[камен]]а и [[опека|опеке]], а покривени са разним сводовима и куполама. Спољни покривач је био од [[олово|олова]], [[бакар|бакра]] и [[ћерадида|ћерамиде]].
 
Према тлоцртној и просторној концепцији безистани се могу поделити на [[базилика|базиликалне]] и [[купола|подкуполне]]. Први су обично имали три [[брод (архитектура)|брода]], од којих је средњи био повишен и обично шири од бочних. Кроз надвишење изнад бочних бродова, безистан добија светлост. Средњи брод је наткривена улица, док су боћнибочни бродови били нижи и подељени на мање просторе у којима су смештени дућани. Сводови дућана су по правилу управни на правац средњег брода, који је покривен бачвастим сводом или низом купола.
 
Поткуполни безистани имају правоугаони тлоцрт подељен на квадратна поља једнаких величина покривена куполама које се ослањају на јаке квадратне стубове. Прелаз од квадрата у круг куполе чине најчешће [[пандатив]]и (део лоптастог свода између великих лукова што држе куполу). Дућани у базиликастим безистанима су дефинисдани су конструкцијом зидова и сводова, док у подкуполама били дрвени и прислоњени уз унутрашње зидове и стубове.
 
У Сарајеву постоје изванредни примери обе врсте безистана: базиликални је [[Гази Хусрев-бегов безистан]], дуг 109 метара (16. век), који и данас слуши својој сврси, а поткуполни је [[Бурса-безистан]] такође (16. век) који је данас музеј.
 
==Литература==
* А. Бејтић: ''Споменици османлијске архитектуре у БиХ'', Сарајево 1953.
 
[[Категорија:Исламска архитектура]]
 
[[bs:Bezistan]]