Цветна ложа — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 3:
== Карактеристике ==
Код већине [[скривеносеменице|скривеносеменица]] је тешко уочљива као стабљика, већ је најчешће скраћена у виду посуде, која је понекад благо засвођена или [[диск]]оидална. Код [[голосеменица]], као и код неких примитивних скривеносеменица, она је [[конус]]на.<ref>[http://www.biologie.uni-hamburg.de/b-online/e02/02d.htm -{Botany online: „Flowers“}-]; 31.7.2003.</ref> Некада је веома издужена као код врста [[(биологија)|врста]] [[род (биологија)|рода]] ''-{[[Myosurus]]}-'', а може бити и издубљена као код [[ружа|руже]], [[вишња|вишње]] и [[шљива|шљиве]]. У цветној ложи код [[хипогини цвет|хипогиних цветова]] [[проводни снопићи]] из [[цветна дршка|цветне дршке]] се шире добијајући изглед широког изврнутог конуса, док је код [[епигини цвет|епигиних цветова]] проводни систем сложенији, јер је [[плодник]] смештен дубоко у цветној ложи. У овом случају проводни снопићи пролазе кроз цветну ложу све до нивоа [[чашица|чашичних]] и [[круница|круничних]] [[лист]]ића.<ref name="мб">Татић, Б.& Петковић, Б. 1991. Морфологија биљака. Научна књига. Београд.</ref> Код [[перигини цвет|перигиног цвета]], цветна ложа је издубљена и опкољава плодник, али за разлику од епигиног, не сраста са њговим зидом.<ref>[http://www.zivotinjsko-carstvo.com/bioskolos/biljni%20organi%202.php -{zivotinjsko-carstvo.com}-: „Репродуктивни биљни органи - тучак“], стр. 2.</ref>
== Улога ==
Осим што окупља друге органе цвета, цветна ложа учествује и у формирању [[плод]]а. Главни део [[јабука|јабуке]] је сачињен из цветне ложе,<ref name="мб"/> а код [[јагода|јагоде]] ситне плодове повезује разрасла и сочна цветна ложа, која је јестива.<ref>[http://www.zivotinjsko-carstvo.com/bioskolos/biljni%20organi%203.php -{zivotinjsko-carstvo.com}-: „Биљни органи - плод и семе“], стр. 3.</ref>
== Примери ==
Код [[кајсија|кајсије]], цветна ложа је [[длака]]ва<ref>[http://www.serbianbrandy.com/kajsija.html -{Serbian Brandy}-: „Прављење ракије од кајсија“]; 21.9.2009.</ref>, код [[шипак|шипка]] такође има чекињасте длаке и разрасла је у облику пехара у коме се налазе плодови [[орашица|орашице]]<ref>[http://www.bionet-skola.com/w/%C5%A0ipak Бионет-школа: „Шипак“]</ref>, док је код [[anthemis arvensis|пољског прстењака]] дугуљасто купаста и садржи љуспасте листиће<ref>[http://agroplus.rs/news.php?extend.998 Агро: Серијал; „основи хербологије“ (12)]; преузето из књиге „Основи хербологије“ аутора М. Којића и В. Јањића 1994. Институт за истраживање у пољопривреди „Србија“. Београд.</ref>.
== Извори ==
| |||