Утилитаристички морал — разлика између измена

Овај тип моралности претпоставља материјални статус у односу на сваки други. Дакле, није важно какве [[особина|особине]] човек има, већ колико материјалних добара поседује. Такође, високо се вреднује и моћ државе и опште благостање.<ref name="социологија">Митровић, М. & Петровић, С. (1994.) Социологија. Завод за уџбенике и наставна средства: Београд</ref> Према информацијама са сајта ''-{megatrend-info}-'', [[Жорж Сорел]] је истицао тек два различита морала; морал произвођача, који је описао као стваралачки, херојски и сараднички и морал потрошача који је утилитаристички, конкурентски и који тежи [[профит]]у. Овакав морал све посматра као [[средство]] а не као [[циљ]].<ref>-{megatrend-info}-: Радни морал (-{word doc.}-)</ref> Заправо, према неким изворима, два главна погледа на свет су [[деонтолошки морал|деонтолошки]] и утилитаристички морал.<ref>[http://seminarskirad.org/citaonica/22-fakultet-za-kulturu-i-medije/192-teorija-stvaralastva-skripta.html МатурскиРадови.нет: „Теорија стваралаштва - скрипта“]</ref> Према другим ауторима, озбиљни ривал оваквом моралу је [[етика]] [[врлина|врлине]] и главна разлика је што ова етика предност даје [[карактер]]у, а утилитаристички морал [[поступак|поступцима]].<ref>Којен Леон (2000) [http://scindeks.nb.rs/article.aspx?artid=0351-22740002007K Врлине и правила.]

[[Карл Маркс|Маркс]] је критиковао овакву моралност у својим „Раним радовима“, чак називајући људе глупим, с обзиром да сматрају да је неки предмет њихов тек када га поседују. [[Жорж Гурвич]] је сматрао да је [[буржоазија]] фаворизовала овакав морал. [[Бранислав Нушић]] такође даје своје [[сатира|сатирично]] виђење таквог друштва и таквог морала у свом делу „Покојник“.<ref name="социологија"/> Према виђењу представника [[српска радикална странка|СРС]], утилитаристички морал је супротстављен [[демократија|демократији]], [[алтруизам|алтруизму]] и [[хришћанство|хришћанском]] погледу на свет. Они овакав морал представљају као [[англосаксонци|англосаксонски]] [[утилитаризам]] и доводе га у везу са [[Џереми Бантам|Џереми Бентамом]], који је слику света изградио према доживљају природе човека [[Томас Хобс|Томаса Хобса]] и [[Џон Лок|Џона Лока]], али и пре њих је [[атина|атински]] [[посланик]] [[Еуфем]] такође пропагирао овакав вид морала. Овакав морал описују као [[принцип]] према коме се бира „мање зло“, али га сматрају [[деструкција|деструктивним]] и илуструју [[политика|политиком]] [[енглеска|енглеске]] [[краљица Викторија|краљице Викторије]] и њеног ратног [[савет]]ника [[Дизраели]]ја.<ref>[http://www.antiglobalizam.com/?lang=cyr&str=reakcije/GeopolitikaTotalitarnogLiberalizma Сајт СРС: „Геополитика ''тоталитарног либерализма''“]; 10) Утилитаристички морал против демократије (Геополитика Енглеске империје). др Мила Алечковић - Николић</ref>