Аксиома — разлика између измена

Ако је на делу једна теорија у облику аксиоматског система, тада се она налази на веома узнапредовалом ступњу свог развоја. Први зачеци аксиоматизовања геометрије налазе се већ код [[Еуклид]]а (око 300. п. н. е.); а први га је потпуно достигао [[Давид Хилберт|Д. Хилберт]] крајем 19. века. У расправи ο аксиоматском уобличавању геометрије средишњу улогу је играла тзв. аксиома ο паралелама, која отирилике гласи: " Ако„Ако је α права, а Ρ тачка која не лежи на а, тада у равни у којој леже α и Ρ постоји тачно једна права кроз Ρ која не сече а, наиме паралела од а."“

Пошто њен садржај многима није важио као очигледан, покушало се да се овај став изведе из других аксиома; тек се око половине 19. века могао прибавити доказ да ово није могуће. Потом су се развиле и "[[нееуклидске" геометрије]], у којима не важи аксиома ο паралелама.

Први покушаји да се [[логика]] формулише као аксиоматски систем потичу од Г. В. [[Лајбниц]]а. Суштински помаци су овде, као и у области математике, били учињени од друге половине 19. века. Значајне доприносе су изм. ост. пружили Г. Фреге и Д. Хилберт. - У току модерног развоја постепено је почео да се мења смисао "аксиоме"„аксиоме“.

У емпиријским наукама, а посебно у физици, често се као аксиоме означавају веома уопштени ставови који су искуством потврђени у високом степену (нпр. "[[Исак Њутн|њутн]]овске аксиоме механике").

Каткад се предузимао и покушај да се филозофске теорије према узору геометрије формулишу као аксиоматски системи. Познат је између осталог, труд [[Барух Спиноза|Б. Спинозе]] да на овај начин ("-{''more geometrico"''}-) представи [[етика]].