Демографска историја Ниша — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
+ |
Нема описа измене |
||
Ред 53:
У првој половини [[18. век]]а под српским патријархом [[Арсеније IV Јовановић Шакабента|Арсенијем -{IV}-]] бројни хришћани са Косова, из [[Нови Пазар|Новог Пазара]], Ниша и [[Ужице|Ужица]] су емигрирали у јужну [[Угарска|Угарску]]<ref>Fikret Adanır, Suraiya Faroqhi, ''The Ottomans and the Balkans: a discussion of historiography'', 2002 - p. 238</ref><ref>Kemal Çiçek, Ercüment Kuran, ''Great Ottoman Turkish civilization '', 2000 - p. 313</ref>. Избеглице које су се нашле у Београду и на обали [[Сава (река)|Саве]] током турске опсаде Ниша надале су се скором повратку кућама, али кад су чуле вест да је Ниш опседан и да су Турци прешли у Ердељ, избгубиле су наду, и уместо повратку кућама, заједно са становницима Срема пожуриле су у [[Барања|Барању]] и [[Бачка|Бачку]]<ref>Horace G. Lunt, ''Harvard Slavic Studies, Volume 5'', 1970 - pp. 31, 32</ref>.
Након турског заузимања Ниша у aустрoтурскoм рaту 1737-1739, [[1737]], анонимни калуђер забележио је да је посечено и поробљено 630 хришћана док је поп Вуча из Хрелова записао да су Турци посекли 300 хришћана<ref name="Niska_Eprahija-XVIII"/>. Аустријски путник Кемпелен приповедао је да је [[Хришћани|хришћанско]] становништво Ниша емигрирало у [[Хабзбуршка монархија|Аустријско царство]] након рата из 1736/39<ref>Raĭna Gavrilova, ''Bulgarian urban culture in the eighteenth and nineteenth centuries'', 1999 - p. 211</ref>.
Након Великих сеоба Срба, [[Албанци]] у 18. веку насељавају Косово, Нови Пазар и Ниш<ref>Miranda Vickers, ''Between Serb and Albanian: A History of Kosovo'', 1998 - p. 28</ref>.
Ред 129:
=== 20. век ===
Број муслимана у Србији [[1901]]. износио је око 15.000, од којих је већина живела у јужним крајевима земље, око Ниша, [[Лесковац|Лесковца]] и [[Врање|Врања]],
Током владавине династије [[Обреновић]]а број становника је порастао на неких 26.000. Но наком пада исте [[1903]]. године број становника је опао на 21.946, највише због редуковања гаризона и повлачења једног броја официра, службеника и привредника. Изгубљени број становника надокнађен је тек кроз 18 година, [[1921]]. године.<ref>[http://www.niscafe.com/index.php/stari-nis.html -{NišCafe}-: Стари Ниш]</ref><ref name="S-T-D">Benjamin A. Stolz, I. R. Titunik, Lubomír Doležel, ''Language and literary theory: in honor of Ladislav Matejka'', 1984 - p. 133</ref>, од којих су 417 били Турци<ref name="S-T-D"/>.
| |||