Демографска историја Ниша — разлика између измена

Оснивање [[Први српски устанак|српске државе]] на почетку [[19. век]]а пропраћено је миграцијама српског живља из Османског царства у ослобођене крајеве, а такође биле су и придошлице из крајева [[Прокупље|Прокупља]], Ниша, [[Софија|Софије]] и [[Видин]]а. Оне су углавном населиле вароши и мање градове, и образовале нови слој основног градског сталежа: привредници, трговци, учитељи, администратори (управници) и студенти. Други период ([[1807]]-[[1813]]) посведочио је обрнути процес: масовне миграције Срба из Источне Босне, крајева планине [[Стари Влах|Старог Влаха]], [[Полимље|Полимља]], Новог Пазара, Ниша, [[Лесковац|Лесковца]] и Видина ка северу десиле су се након [[Ичков мир|Ичковог Мира]] 1806.<ref>Ivan Ninić, ''Migrations in Balkan history'', 1989 - p. 93</ref>

 

 

Након слома и несупеха [[Милојева и Срндакова буна|Нишке буне]] [[1841]], преко 11.000 (10.000<ref>International Commission for the History of Social Movements and Structures, International Council for Philosophy and Humanistic Studies, ''Les Migrations internationales de la fin du XVIIIe siècle à nos jours'', 1980 - p. 572</ref>) људи из нишког краја пребегло (тј. устаника<ref>[http://www.mycity-military.com/Vojna-istorija/Istorija-LUZNICE.html Тихомир С. Милојковић, ''Лужница у простору и времену'', Ниш 2008 (Историја Лужнице, Лужница кроз векове, 2.3 Лужница под Турцима, период великих буна и устанака (од 1830 до 1841.))]</ref>) је преко границе у [[Кнежевина Србија|Србију]], са великим бројем крупне и ситне стоке и вреднијим покућством. Тада су Турци покушали да силом врате избеглице али су српске оружане снаге чврсто запоселе границу, прихвативши избегло становништво. У Србију је пребегао и велики број устаничких вођа и других угледних народних представника.<ref>проф. Драгољуб Симоновић, Народни устанак. Југоисточна Србија године 1841. Народне новине, (1-10), 17 април, и даље, Ниш 1990.</ref><ref>Севделин Андрејевић: Необјективна интерпретација Нишке буне 1841. године у бугарској историографији</ref> [[Адолф Бланки|Жером-Адолф Бланки]], пролазећи кроз Ниш након буне, пише да је [[1841]]. Ниш бројао око 25.000 становника<ref>[[Адолф Бланки|Жером Адолф Бланки]], ''[http://www.archive.org/details/voyageenbulgari00jgoog Voyage en Bulgarie pendant l’année 1841]'', p. 168: ''nous reconnaissons la ville de Nissa, que le Turcs appellent ''Nisch'' et qui renferme une population presque entièrement chrétienne de vingt-cinq mille habitants.''</ref>.