Демографска историја Ниша — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 65:
Оснивање [[Први српски устанак|српске државе]] на почетку [[19. век]]а пропраћено је миграцијама српског живља из Османског царства у ослобођене крајеве, а такође биле су и придошлице из крајева [[Прокупље|Прокупља]], Ниша, [[Софија|Софије]] и [[Видин]]а. Оне су углавном населиле вароши и мање градове, и образовале нови слој основног градског сталежа: привредници, трговци, учитељи, администратори (управници) и студенти. Други период ([[1807]]-[[1813]]) посведочио је обрнути процес: масовне миграције Срба из Источне Босне, крајева планине [[Стари Влах|Старог Влаха]], [[Полимље|Полимља]], Новог Пазара, Ниша, [[Лесковац|Лесковца]] и Видина ка северу десиле су се након [[Ичков мир|Ичковог Мира]] 1806.<ref>Ivan Ninić, ''Migrations in Balkan history'', 1989 - p. 93</ref>
У периоду [[1830]]/[[1878|78]]. број становника износио је 10-15.000<ref>Raĭna Gavrilova, ''Bulgarian urban culture in the eighteenth and nineteenth centuries'', 1999 - pp. 42, 44</ref>., а Ниш био је центар [[Каза|казе]]<ref>Raĭna Gavrilova, ''Bulgarian urban culture in the eighteenth and nineteenth centuries'', 1999 -
Француски учењак и историчар [[Ами Буе]], у свом делу ''-{La Turquie d'Europe; observations sur la geographie, la géologie, l'histoire naturelle}-'', које је издано [[1840]]. у Паризу, наводи да је Ниш ''велика бугарска варош која укључује 16.000 душа, од којих су 6.000 [[муслимани]]''<ref>Constantine Stephanove, ''The Bulgarians and Anglo-Saxondom'', 2009 - p. 133</ref>.
| |||