Друштво српске словесности — разлика између измена

'''Друштво српске словесности''' (изворно: '''Друштво Србске Словесности''') основано је [[19. новембар|19/7. новембра]] [[1841]], а то је својим печатом и потписом потврдио [[кнез Михаило]]. Његови оснивачи били су [[Јован Стерија Поповић]] и [[Атанасије Николић]]; први чланови, осим њих: [[Димитрије ИсајловићИсаиловић]], [[Стефан Марковић]], [[Јован Стејић]], [[Димитрије Тирол]], [[Сима Милутиновић]] и [[Исидор Стојановић]]. —
Задатак друштва био је: Ширењеширење наука на [[српски језик|српском језику]] и усавршавање српског народног језика. —
Одмах у почетку Д. С. С. покушало је да реши тада још нерешено питање правописа, и усвојило је азбуку од 35 слова. Рад је био прекинут августа 1842, због нереда у земљи, и настављен је тек августа 1844. године. Отада је Д. С. С. радило на »Језикословном речнику« и школским уџбеницима, али је убрзо обуставило рад на Речникуречнику, — нарочито због протеста [[Вук Караџић|Вука Караџића]]. После тога Д. С. С. радило је на прикупљавању историјских података и чланака, прегледало је разне радове својих чланова, давало је члановима на израду школске књиге, од [[1846]] издавало је Гласник Д. С. С., издало је неколико популарних књига и сарађивао је у скидању забране Вуковог правописа. Поред тога, Д. С. С. покушавало је у неколико махова да уради и неколико крупнијих послова (оснивање [[Народна библиотека|Народне библиотеке]] и Музејамузеја, општинских читаоница по целој земљи, издање Енциклопедије Науканаука), али није успевало због слабе активности својих чланова и малог броја културних људи у Србији тада. —
Д. С. С. укинуо је кнез Михаило [[27. јануар]]а [[1864]], због сукоба између друштва и министра Просветепросвете, поводом бирања Гарибалдија, Чернишевског и ГерценаХерцена за чланове друштва.<br>