Системи за обраду отпадних вода — разлика између измена

Флотација је процес [[Молекул|молекуларног]] „слепљивања“ честица материјала који се флотира уз граничну површину фаза, обично [[гас]] (најчешће [[ваздух]]) – [[вода]]. Флотација се користи као алтернативна метода другим сепарационим поступцима: седиментацији, сепарацији [[Centrifuga|центрифугама]], филтрацији и слично, од којих је често или ефикаснија или [[Економија|економски]] оправданија.<ref name="веза1" />

Чврсте честице, [[Kapljica|капљице]], молекули или [[јони]] из течне фазе, „прилепљени“ уз мехурове ваздуха који се формирају у течној фази на различите начине, бивају доминатном силом [[Потисак|потиска]] изношене на површину [[Течност|течности]], где се концентришу у облику пене која се одатле уклања.

Флотација је први пут примењена [[1877]]. године у обогаћивању [[Графит|графитне]] руде али је одмах затим била напуштена. Од првог патентираног поступка (Елморе, [[1898]].)<ref>http://www.maelgwyn.com/birthplaceflotation.html#top</ref> она се све више примењује и стално усавршава. Примена флотације у обради отпадних вода се сматра револуционарном иновацијом јер она протиче 6-8 пута брже од седиментације и завршава се за 15-30 минута.<ref name="веза1" /> При томе се обезбеђује веома висок степен уклањања суспендованог материјала, значајно се смањује концентрација површински активних материјала у отпадној води и повећава садржај [[Кисеоник|кисеоника]], а све то у знатној мери олакшава касније фазе обраде.

Данас се флотација примењује у многим областима [[Индустрија|индустрије]]: у обогаћивању, у раздељивању руда различитих [[Метал|метала]] и [[Гориво|горива]], у издвајању високовредних компоненти из раствора, док се у обради отпадних вода примењује за:

*уклањање суспендованих и [[Емулгатор|емулгованих]] загађивача

*концентрисање биолошких муљева.