Ораторијум — разлика између измена

* [[Рецитатив]], обично служи да објасни радњу

* Хорске арије, које су често монументалне и компоноване тако да изазивају утисак Божије славе. Карактеристични инструменти који прате ове арије су [[тимпани]] и [[Труба|трубе]].

 

Oratorijum je vokalno-instrumentalno delo većeg obima, obično pisano za vokalne soliste, hor i orkestar (ali i u drugim varijantama). U njemu se prikazuje određena dramska radnja, ali bez pomoći pozornice, tj. scenskog izvođenja (to je njegova glavna razlika od opere). Oratorijumi su u svom početku bili isključivo duhovni, ali kasnije se čak i u sve većem broju javljaju i svetovni oratorijumi.

Drugi oblik oratorijuma, tzv. oratorio latino sličan je po strukturi prethodnom, ali ne i po postanku. Ovaj oblik oratorijuma razvio se direktno iz pasije i polifonih moteta. Takođe latinski oratorijum je imao isključivo latinski tekst i to u prozi, izvodio se uglavnom u crkvama i to često kao slobodni deo liturgije.

Za prvi pravi (razvijeni) oratorijum smatra se oratorijum kompozitora Cavalieria pod nazivom Rappresentazione di Anima e di Corpo – „Razdvajanje duše i tela“ iz 1600. godine izveden u Rimu. Najznačajniji kompozitori tog prvog perioda su Skarlati( Scarlatti), Karisimi ( Carissimi), Vitori (Vittori) i dr. U XVIII veku oratorijum prelazi granice Italije i razvija se u Francuskoj (M. A. Charpentier), te u Nemačkoj i Austriji gde su ga s oduševljenjem prihvatili katolički krugovi za razliku od protestantskih kojima su bile milije pasije i kantate. U XVIII nastaju i danas najpoznatiji oratorijum poput Mesije, Jude Makabejca, Izraela u Egiptu Hendla (G. F.Händela) i dr. Svakako da je hor br. 42 iz Hendelovog oratorijuma Mesija, čuvena „Aleluja“ postao jedan od najprepoznatljivijih oratorijumskih, ali i uopšte duhovnih horova u svetskoj muzičkoj literaturi.

== Познати ораторијуми ==