Старо краљевство — разлика између измена

нема резимеа измене
м (Бот Додаје: hr, hu, ka, uk Мења: arz, de)
{{Списак египатских династија}}
'''Старо царство''' је термин којим се назива период у 3. миленијуму п. н. е. када је [[стари Египат]] достигао свој први цивилизацијски врх. То је први од три такозвана царства који означавају епохе високих достигнућа цивилизације из долине доњег тока [[Нил]]а. Преостала два су: [[Средње царство]] и [[Ново царство]]).
[[Image:Djoser001(js).jpg|thumb|left|Степенаста пирамида фараона [[Џосер]]а у [[Сакара| Сакари]] ]]
 
Египатској хронологији термин „'''старо царство'''“ наметнули су историчари [[19. век]]а, па његове конотације могу одвести на погрешан пут. Он одражава један приступ периодизацији [[Историја|историје]] према којој се данас могу имати озбиљне резерве. [[Стари Египћани]] се њом никада нису служили, па би разлика између ранодинастичког периода (3000.- 2686. г. пре н. е.) и старог царства (2686.- 2160. г. пре н. е.) њима била тешко појмљива. И последњи краљ ранодинастичког периода и први владари старог царства били су у сродству са краљицом [[Нимаатхап]], која је у Хасемхевијево доба означавана као „мајка краљеве деце“, а у [[Џосер]]ово доба (2667.- 2648. г. пре н. е.) као „мајка краља Горњег и Доњег Египта“. Египћанима је још значајнија била чињеница што се место краљевске резиденције не мења, већ остаје у Белом зиду (Инеб-хеџу), на западној обали [[Нил]]а, јужно од данашњег [[Каиро|Каира]]. Египћани су схватали и уважавали допринос који су градитељи Џосера дали владарској надгробној архитектури. Велики градитељски подухвати непосредно су утицали на развој привреде и друштва и управо то се сматра главним оправдањем за поделу на ранодинастичко доба и старо царство.
У овом периоду у Египту су владале династије од [[Трећа египатска династија|треће]] до [[Шеста египатска династија|шесте]] (2686. п. н. е. – 2181. п. н. е). Неки историчари ту укључују [[Седма египатска династија|седму]] и [[Осма египатска династија|осму]] династију јер су и њихови владари управљали земљом из [[Мемфис]]а.
[[ImageСлика:Djoser001(js).jpg|thumbмини|leftлево|Степенаста пирамида фараона [[Џосер]]а у [[Сакара| Сакари]] ]]
 
Египатској хронологији термин „'''старо„старо царство'''“царство“ наметнули су историчари [[19. век]]а, па његове конотације могу одвести на погрешан пут. Он одражава један приступ периодизацији [[Историја|историје]] према којој се данас могу имати озбиљне резерве. [[Стари Египћани]] се њом никада нису служили, па би разлика између ранодинастичког периода (3000.- 2686. г. преп. н. е.) и старог царства (2686.- 2160. г. преп. н. е.) њима била тешко појмљива. И последњи краљ ранодинастичког периода и први владари старог царства били су у сродству са краљицом [[Нимаатхап]], која је у Хасемхевијево доба означавана као „мајка краљеве деце“, а у [[Џосер]]ово доба (2667.- 2648. г. преп. н. е.) као „мајка краља Горњег и Доњег Египта“. Египћанима је још значајнија била чињеница што се местомест краљевске резиденције не мења, већ остаје у Белом зиду (Инеб-хеџу), на западној обали [[Нил]]аНила, јужно од данашњег [[Каиро|Каира]]. Египћани су схватали и уважавали допринос који су градитељи Џосера дали владарској надгробној архитектури. Велики градитељски подухвати непосредно су утицали на развој привреде и друштва и управо то се сматра главним оправдањем за поделу на ранодинастичко доба и старо царство.
 
 
==Види још==