Библос — разлика између измена
Нова страница: {{Град у Либану | назив = Библос | изворни_назив = <small>-{جبيل}-</small> | слика = Byblos... |
(нема разлике)
|
Верзија на датум 25. јул 2010. у 03:07
Библос (грч. Βύβλος, асирски Gubla, староеги. „Kupna“ (Kpn) [1], арап. جبيل Џубаил) је древни фенички лучки град. Налази се 30 километара северно од Бејрута, на Средоземном мору, у данашњем Либану.
| Библос جبيل | |
|---|---|
 Библос снимљен 2003. | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Либан |
| Гувернорат | Гувернорат планина Либан |
| Основан | око 5000. п. н. е. |
| Становништво | |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 34° 07′ С; 35° 39′ И / 34.12° С; 35.65° И |
| Апс. висина | 10 m |
  Библос Библос на карти Либана | |
Историја
Први археолошки налази из подручја Библоса потичу из 5. миленијума пре нове ере. У 3. миленијуму пре наше ере Библос се развио у важну луку и око 2800. године п. н. е. добио градске зидине. Средином бронзаног доба постао је најважнија лука Леванта, посебно за трговину кедровином са Египтом. О томе сведоче овде пронађене староегипатске вазе од алабастера и посуде са хијероглифским именима фараона. Египћани су наручивали изградњу транспортних бродова у Библосу. Из оваквог пословног односа проистекла је политичка независност краљева Библоса који су били вазали египатских фараона. Имена краљева су записивана египатским хијероглифима и носили су египатске титуле.
Библос је био и главни центар за трговину папирусом, од кога су израђиване ролне папируса, најважнији медијум за ширење писане културе у старогрчком свету. Стари Грци су по Библосу папирус звали Бублос. Папирус је изгледа допринео и појави библоског писма. Оно се лако записивало на папирусу, за разлику од угаритског.
У другој половини 2. миленијума пре наше ере Угарит је од Библоса преузео улогу најважније луке источног Медитерана. Библос је и даље остао значајан, нарочито у трговини са Египтом. Краткотрајно је повратио доминацију око 1200. године п. н. е. када је Угарит уништен. Од 900. године п. н. е. Библос је потпао под утицај Асираца. Зна се да су у 8. веку пре нове ере краљеви Библоса плаћали данак владару Асирије.
Касније је град доспео под власт Вавилонаца и Персијанаца. Библос је имао своје краљеве, али је као вазал морао да плаћа велики данак. Од 4. века пре нове ере Библос је ковао сопствени новац по коме су нам позната имена појединих краљева.
После смрти Александра Великог град су преузели Селеукиди и он више није имао сопствене краљеве. Тиме је изгубио и политичку аутономију. У римско доба град је доживео период благостања, о чему сведоче бројни мозаици, амфитеатар, колонада и нимфеум. Град је поново ковао свој новац.
У ери крсташких ратова Библос је имао име Гиб(е)лет и у њему је постојала крсташка тврђава. Она је припадала Грофовији Триполис. Град је 1187. заузео Саладин, крсташи су га повратили 1197, да би га коначно 1298. заузели мамелуци. Од 1516. Библос је под контролом Османског царства.
Археологија
Библос су ископали Пјер Монте и Морис Динан у периоду 1920—1924. Значајне градске грађевине су: Храм обелиска (из око 1900–1600. године п. н. е), у коме је нађен велики број бронзаних фигура, неопљачкани гробови краљева (из око 1800. године п. н. е), гроб краља Ахирама са декорисаним саркофагом и римски амфитеатар.
Библос је стављен на УНЕСКО листу Светске баштине 1984.
Види још
Референце
- ^ http://www.reference-global.com/doi/abs/10.1515/zatw.1925.43.1.225 Zeitschrift für die Alttestamentliche Wissenschaft. Band 43, Heft 1, Seiten 225–242, ISSN (Online) 1613-0103, ISSN (Print) 0044-2526, DOI: 10.1515 / zatw.1925.43.1.225, // 1925
