Београд у Народноослободилачкој борби — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 2:
[[Краљевина Југославија]] је [[25. март]]а [[1941]]. пристуила [[Тројни пакт|Тројном пакт]]. Због чега је [[27. март]]а уследио масовни протест у [[Београд]]у и [[Војни пуч од 27. марта 1941.|државни удар]]. Град је [[6. април|6]]. и [[7. април]]а тешко [[Бомбардовање Београда (1941)|бомбардован]] од стране [[Луфтвафе|немачке авијације]] и убијено је на хиљаде људи. Југославију су напале немачке, италијанске, мађарске и бугарске снаге. Београд је окупиран [[13. април]]а, а [[срем]]ска предграђа су ушла у састав [[НДХ|Независне Државе Хрватске]], нацистичке марионетске државе.
 
Одмах по окупацији Београд је постао центар окупационе власти у [[СрбијиСрбија|Србији]]. У граду су гормирани логори, [[Бањички логор|Бањица]] и [[Логор Сајмиште|Сајмиште]], кроз које је прошло око 450.000 људи, а стрељано је преко 70.000 затвореника. Током читавог рата у Београду је постојао јак покрет отпора, који је вршио саботаже и диверзије, а неколико хиљада Београђана је отишло у [[Партизански одреди|партизанске одреде]] који су дејствовали у околини Београда. Београд је [[16. април|16.]] [[17. април]]а [[1944]]. године, доживео још једно [[Бомбардовање Београда (1944)|бомбардовање]], [[Савезници у Другом светском рату|савезничко]], у којем је погинуло око 1.200 грађана.
 
Борбе за ослобођење града су почеле [[13. октобар|13.]] и [[14. октобра]], а град је коначно ослобођен [[20. октобра]] [[1944]]. Ослободили су га заједничким снагама, јединице [[НОВЈ|НОВ Југославије]] и [[Црвена армија|Црвене армије]].