Отворите главни мени

Промене

нема резимеа измене
Формиран је [[27. јун]]а [[1941]]. године, на седници [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета Комунистичке партије Југославије]], под називом '''Главни штаб Народноослободилачких партизанских одреда Југославије''' (ГШ НОПОЈ) ({{jез-слв|Glavni štab Narodnoosvobodilnih partizanskih odredov Jugoslavie}}; {{јез-мак|Главниот штаб на Народноослободилетни партизански одреди на Југославија}}). На [[Саветовање у Столицама|саветовању у Столицама]], [[26. септембра]] [[1941]]. године, променио је назив у '''Врховни штаб Народноослободилачких партизанских одреда Југославије''' (ВШ НОПОЈ) ({{јез-слв|Vrhovni štab Narodnoosvobodilnih partizanskih odredov Jugoslavie}}; {{јез-мак|Врховниот штаб на Народноослободилетни партизански одреди на Југославија}}). Јануара [[1942]]. године променио је назив у '''Врховни штаб Народноослобдилачке партизанске и добровољачке војске Југославије''' (ВШ НОП и ДВЈ) ({{јез-слв|Vrhovni štab Narodnoosvobodilne partizanske in prostovoljne vojske Jugoslavije}}; {{јез-мак|Врховниот штаб на партизански одреди и доброволна војска на Југославија}}), а новембра исте године у '''Врховни штаб Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије''' (ВШ НОВ и ПОЈ) ({{јез-слв|Vrhovni štab Narodnoosvobodilne vojske in partizanskih odredov Jugoslavije}}; {{јез-мак|Врховниот штаб на Народноослободилетна војска и партизански одреди на Југославија}}). Марта [[1945]]. године реорганизован је у '''Генералштаб [[Југословенска народна армија|Југословенске армије]]''' ({{јез-слв|Generalštab Jugoslovanske armade}}; {{јез-мак|Генералштабот на Југословенската армија}}), као непосредни орган [[Привремена влада ДФЈ|Привремене владе]] [[Демократска Федеративна Југославија|Демократске Федеративне Југославије]].
 
Врховни штаб је руководио Народноослободилачком борбом преко главних, обласних, оперативних штабова; непосредно потчињених штабова [[Партизански одред|одреда]], [[Бригаде НОВЈ|бригада]], [[Дивизије НОВЈ|дивизија]] и [[Корпуси НОВЈ|корпуса]] или посебно формираних [[Главна оперативна група НОВЈ|оперативних група]]. Везу са потчињеним штабовима одржавао је у почетку рата преко својих специјалних делегата и курира, а касније радио-везом. Са доласком [[ВојнеСавезничке војне мисије у НОВЈ|савезничких војних мисија]] у Врховни штаб, успоставио је везу са [[Савезници у Другом светском рату|Савезницима]], која је коришћена за усклађивање операција и за организацију допремања материјалне помоћи.
 
Врховни штаб руководио је устанком из [[Београд у Народноослободилачкој борби|окупираног Београда]], до половине септембра [[1941]]. године, а потом са [[Ужичка Република|ослобођене територије западне Србије]] ([[Ужице]]). У току рата налазио се на ослобођеној територији [[Санџак (област)|Санџака]] ([[Нова Варош]]), источне ([[Иванчић]], [[Фоча]]) и западне [[Босна|Босне]] ([[Бихаћ]], [[Босански Петровац]], [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|Дрвар]], [[Јајце]], [[Милиниште]]), [[Црна Гора|Црне Горе]] ([[Жабљак]]) и [[Далмација|Далмације]] ([[Титова пећина на Вису|острво Вис]]). Од октобра 1944. до краја рата седиште Врховног штаба било је у [[Београдска операција|ослобођеном Београду]]. Командант Врховног штаба и Врховни командант НОВ и ПОЈ био је [[маршал Југославије]] [[Јосип Броз Тито]], а о безбедности Врховног штаба бринуо је [[Пратећи батаљон Врховног штаба НОВЈ|Пратећи батаљон Врховног штаба]].
 
== Историјат ==
'''Главни штаб Народноослободилачких партизанских одреда Југославије''' (ГШ НОПОЈ) формиран је [[27. јун]]а [[1941]]. године, на седници [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Политбироа ЦК КПЈ]] одржаној у [[Београд]]у и представљао је највише војно руководство [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народносослободилачког покрета]].
 
Дотадашњи председник Војног комитета и генерални секретар ЦК КПЈ [[Јосип Броз Тито]] преузео је дужност команданта Главног штаба., а Заза чланове Главног штаба, тада су именовани сви [[Чланови ЦК КПЈ-СКЈ|чланови Политбироа ЦК КПЈ]]: [[Милован Ђилас]], [[Едвард Кардељ]], [[Раде Кончар]], [[Франц Лескошек|Франц Лескошек Лука]], [[Иван Милутиновић]] и [[Александар Ранковић|Александар Ранковић Марко]], као и чланови ЦК КПЈ [[Светозар Вукмановић|Светозар Вукмановић Темпо]], [[Сретен Жујовић|Сретен Жујовић Црни]] и [[Иво Лола Рибар]]. Задатк
 
У седишту Главног штаба НОПОЈ-а док је илегално боравио у [[Београд]]у, до половине септембра [[1941,]] а потом на ослобођеној територији западне [[Србија|Србије]], до децембра 1941, налазили су се, поред команданта, још три члана Војног руководства: [[Иван Милутиновић]] и [[Александар Ранковић]] и [[Иво Лола Рибар]], док су остали чланови заузимали најодговорније дужности на терену.
 
=== Инструктори и делегати ЦК КПЈ и ГШ НОПОЈ-а ===
Главни штаб НОПОЈ-а и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централни комитет КПЈ]] упутили су, јуна [[1941]]. године, делегате и инструкторе у све крајеве [[Југославија|Југославије]]. Због карактера и услова вођења рата, ти делегати су имали специфичну партијску и војну улогу. Они који су били чланови најужег руководства били су делегати ЦК КПЈ и ГШ НОПОЈ-а, док су сви остали имали улогу инструктора Централног комитета са мањим овлашћењима. Делегати ЦК КПЈ и ГШ НОПОЈ-а имали су задатак да заједно са покрајинским руководствима организују устанак и да руководе [[Народноослободилачка борба народа Југославије|ослободилачком борбом]]. У својству делегата ЦК КПЈ и ГШ НОПОЈ-а, међу првима, су упућени: [[Владо Поповић]] у [[Хрватска|Хрватску]], [[Светозар Вукмановић|Светозар Вукмановић Темпо]] у [[Босна и Херцеговина|Босну и Херцеговину]], [[Милован Ђилас]] у [[Црна Гора|Црну Гору]], а [[Драган Павловић Шиља]], у својству инструктора, у [[Република Македонија|Македонију]]. Чланови ЦК КПЈ и ГШ НОПОЈ-а [[Сретен Жујовић|Сретен Жујовић Црни]] и [[Франц Лескошек| Франц Лескошек Лука]], били су уједно и команданти покрајинских руководстава на терену, [[Сретен Жујовић|Жујовић]] у [[Србија|Србији]], а [[Франц Лескошек|Лескошек]] у [[Словенија|Словенији]].
 
Делегати и инструктори ЦК КПЈ и ГШ НОПОЈ-а имали су најодговорније функције у покрајнама. Они су у име ГШ НОПОЈ-а издавали директиве, наређивали, проучавали ситуацију и регулисали сва битна питања. Тиме је руководећи центар преко својих чланова остварио своје присуство, руковођење и утицај на развој ослободилачке борбе у читавој земљи. Главни штаб и ЦК КПЈ нису имали никаквих техничких средстава за брже одржавање веза са покрајинским руководствима и делегатима, већ су помоћу курира повремено одржаване везе, преко постојећих партијских канала, што је било доста нередовно, несигурно и рискантно.
 
У седишту Главног штаба НОПОЈ-а док је илегално боравио у [[Београд]]у, а потом на ослобођеној територији западне [[Србија|Србије]], налазили су се, поред команданта, још три члана Војног руководства: [[Иван Милутиновић]] и [[Александар Ранковић]] и [[Иво Лола Рибар]], док су остали чланови заузимали најодговорније дужности на терену.
 
=== Саветовање у Столицама ===
 
Непосредно после саветовања у Столицама Врховни команданат НОПОЈ-а [[Јосип Броз Тито]] издао је неколико упутстава од општег значаја, као што су: „Упутство о начину одбране ослобођене територије“, октобра [[1941]]. године, „Упутство о начину освајања насељеног места“ и „Упутство о борбеној обуци партизана“. То су били први теоретски материјали за потребе старешинског кадра о извођењу појединих партизанских борбених радњи. Ова упутства имала су трајни карактер и значај, јер је у њима на конкретним примерима разрађивана партизанка тактика.