Отворите главни мени

Промене

нема резимеа измене
Врховни штаб је руководио Народноослободилачком борбом преко главних, обласних, оперативних штабова; непосредно потчињених штабова [[Партизански одред|одреда]], [[Бригаде НОВЈ|бригада]], [[Дивизије НОВЈ|дивизија]] и [[Корпуси НОВЈ|корпуса]] или посебно формираних [[Главна оперативна група НОВЈ|оперативних група]]. Везу са потчињеним штабовима одржавао је у почетку рата преко својих специјалних делегата и курира, а касније радио-везом. Са доласком [[Савезничке војне мисије у НОВЈ|савезничких војних мисија]] у Врховни штаб, успоставио је везу са [[Савезници у Другом светском рату|Савезницима]], која је коришћена за усклађивање операција и за организацију допремања материјалне помоћи.
 
Врховни штаб руководио је устанком из [[Београд у Народноослободилачкој борби|окупираног Београда]], до половине септембра [[1941]]. године, а потом са [[Ужичка Република|ослобођене територије западне Србије]] ([[Ужице]]). У току рата налазио се на ослобођеној територији [[Санџак (област)|Санџака]] ([[Нова Варош]]), источне ([[ИванчићИванчићи]], [[Фоча]]) и западне [[Босна|Босне]] ([[Бихаћ]], [[Босански Петровац]], [[Дрвар у Народноослободилачкој борби|Дрвар]], [[Јајце]], [[Милиниште]]), [[Црна Гора|Црне Горе]] ([[Жабљак]]) и [[Далмација|Далмације]] ([[Титова пећина на Вису|острво Вис]]). Од октобра 1944. до краја рата седиште Врховног штаба било је у [[Београдска операција|ослобођеном Београду]]. Командант Врховног штаба и Врховни командант НОВ и ПОЈ био је [[маршал Југославије]] [[Јосип Броз Тито]], а о безбедности Врховног штаба бринуо је [[Пратећи батаљон Врховног штаба НОВЈ|Пратећи батаљон Врховног штаба]].
 
== Историјат ==