Инцидент у Нишу 1096. — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 5:
|слика= <center> [[Слика:Nis 1096.jpg|200п]] [[Слика:SiegeNish1096.jpg|200п]]
|о слици= <center> Борба између гарнизона и крсташа (-{I}- слика)<br/> Крсташи опседају Ниш (-{II}- слика)
|време= [[4. јул]] [[1096]].<ref name="BDelgado_TL_5">Bobby Delgado, ''The Lord's'', 2006 - p. 5</ref>
|место= [[Ниш]], {{ВИЗ}}
|резултат= Одлучна народно-византијска победа
Ред 13:
|заповедник2= <center> Никита
|јачина1= <center> 40.000 крсташа-сељака
|јачина2= <center> [[Слика:Flag of the Byzantine Empire.svg|25п|border]] домаће становништво које се затекло у Нишу (
|губици1= <center> четвртина војске (10.000 крсташа), 2.000 кола са товаром
|губици2= <center> непознати
Ред 31:
Током шестодневног боравка Петра Пустињака у [[Земун]]у, крсташка војска је починила масакр и опустошила град. Становници [[Београд]]а су напусти град и повукли се у Ниш, јер су се плашили да би крсташка војска могла починити сличан злочин у њиховом граду. Њима се придружио и Никита, управник византијске теме Бугарске<ref>John Julius Norwich, ''Byzantium: the decline and fall'', 1995 - p. 33</ref> који је стражарио на угарско-византијској граници и који је претходно евакуисао Београд<ref>Jean Richard, ''The Crusades, c. 1071-c. 1291'', 1999 - p. 41</ref>. Он је вероватно сматрао да су снаге под његовим заповедништвом у Београду недовољне да се изборе са проблематичним маршом Петрових снага кроз тему.<ref name="Traditio-171">''Traditio, Volume 19'', 1963 - p. 171</ref><ref>Henry Howe, ''The travels and adventures of celebrated travelers in the principal countries of the globe'', 1854 - p. 486</ref> Такође, у Нишу се налазило појачање<ref name="Traditio-171"/>, односно јак гарнизон кога је основао цар<ref name="RPyan_TDatT_41">Robert Payn, ''The dream and the tomb: a history of the Crusades'', 2000 - p. 41</ref>.
Након што је крсташка војска измакла контроли, напала је и сам [[Београд]]. Хиљаде цивила али и бројнији елитни чувари управникове резиденције су поклани пре него што је војска враћена у какво-такво стање да прима наређења. Управник теме је
Након седам дана напорног марша кроз шуме<ref name="RPyan_TDatT_41"/>, Петар Пустињак и 40.000 крсташа стигли су у Ниш [[3. јул]]а где су подигли шаторе на левој обали [[Нишава|Нишаве]].
Ред 37:
== Долазак красташа и испад Немаца ==
Петар Пустињак, да би његова војска могла да набави намирнице у граду, затражио је од Никите, заповедника Београда и Ниша<ref name="JPhillips_TFC:OaI_65">Jonathan P. Phillips, ''The first crusade: origins and impact'', 1997 - p. 65</ref>, одобрење. Никита се сложио под условом да му се дају два талца и да крсташка војска сутрадан крене даље. Никити су испоручени таоци и дато Петрово обећање, тако да су након тога крсташи могли слободно целог дана да набављају намирнице. Таоци су увече враћени, али је сутрадан ујутру кренуло по злу. Неколико Немаца се посвађало са локалним становништвом<ref name="BDelgado_TL_5"/>, тако да су стотине истих запали неколико кућа ван градских зидина и 7 воденица (млинова) на обалама Нишаве<ref name="RPyan_TDatT_42">Robert Payn, ''The dream and the tomb: a history of the Crusades'', 2000 - p.
== Окршај са гарнизоном и опсада тврђаве ==
Кад је Никита чуо шта се десило,
Али током преговора, међу крсташима се се наново рашириле гласине које нису слутиле на добро<ref name="BDelgado_TL_5"/>. Изненада се једна група од 1.000 крсташа била одвојила од главнине и насрнула је преко моста на капију тврђаве. Тај напад је био одбијен, али опсаду је наставила још већа групе гупе крсташа<ref name="BDelgado_TL_5"/> која је прошла преко зидина<ref name="RPeoples_CoK_23"/>. То је била кап која је прелила чашу<ref name="RPeoples_CoK_23"/>. Тај чин је натерао становништво да помисли да крсташи нису пријатељи већ разбојници, и да све добро узвраћају злим.
На Никитину заповест, становништво се наоружало и са посадом тврђаве је провалило капију. На мосту испред тврђаве је настала стравична битка, у којој су снаге под визнатијским заповедништвом нанеле велике губитке крсташима. Крсташка војска се растурила а крсташи су се разбежали по околним брдима.
Линија 47 ⟶ 49:
== Последице ==
У борби на мосту испред капије тврђаве, изгинуло је и нестало много крсташа: једни су погинули током борбе, други су пали са моста,
Никита је обавестио цара [[Алексије I Комнин|Алексија]] о немилом догађају. Овај му је одговорио се Петар саветује што искреније и да буде спроведен уз пратњу да би брзо и у миру прошао кроз територије царства.<ref name="JPhillips_TFC:OaI_65"/> Никита је такође Петру помогао око обезбеђења новца<ref name="RPeoples_CoK_23"/>.
Петар и других 500 крсташа су провели ноћ шћучерини у брдима, мисливши да су једнино они преживели<ref name="BDelgado_TL_5"/>. Заповедници крсташа су се састали на брду Горици, где су звуком трубе сакупили остатак војске. Крсташи су тек прегруписани код [[Бела Паланка|Беле Паланке]]. На дан [[12. јул]]а долазе у [[Софија|Софију]], где их је сачекала византијска пратња. Под њеном смотром су [[1. август]]а стигли у [[Цариград]].
== Референце ==
| |||