Мокраћовод — разлика између измена

'''Мокраћовод''' (ureter) је парни цевасти орган, који спроводи дефинитивно уобличену [[мокраћа|мокраћу]] из [[бубрег|бубрега]] у [[мокраћна бешика|мокраћну бешику]]. Код одраслих особа просечна дужина мокраћовода износи 24-34-{cm}-, а пречник око 5-{mm}-. Као и остали делови мокраћних путева, и овај орган има искључиво кондукторну улогу, односно не утиче на волумен и састав [[мокраћа|урина]].<ref>{{cite book |author=Arthur C. Guyton, John E. Hall |title=Медицинска физиологија,|issue=IX издање |publisher=Савремена администрација |location=Београд |year=1999 |id=ISBN 86-387-0599-9}}</ref><ref>{{cite book |author=З. Анђелковић, Љ. Сомер, М. Перовић, В. Аврамовић, Љ. Миленкова, Н. Костовска, А. Петровић |title=Хистолошка грађа органа |issue=I издање |publisher=Бонафидес |location=Ниш |year=2001 |id=ISBN 86-7434-003-2}}</ref>

Мокраћовод полази од [[бубрег|бубрежне карлице]], спушта се низ ретроперитонеални простор трбушне дупље и улази у малу [[карлица|карлицу]], где се завршава уливањем у [[мокраћна бешика|мокраћну бешику]]. Према томе, на њему се разликују трбушни (pars abdominalis) и карлични део (pars pelvina). Границу између ових делова чини тзв. терминална (гранична) линија. Приликом уласка у карличну дупљу мокраћовод образује граничну кривину (flexura marginalis ureteris) и у том суженом делу може да се заустави бубрежни камен. Кривина мокраћовода се пројектује на предњем трбушном зиду у пределу Халеове топографске тачке.<ref>{{cite book |author=Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић |title=Анатомија човека – глава и врат |publisher=Савремена администрација |location=Београд |year=2000 |id=ISBN 86-387-0604-9}}</ref><ref>{{cite book |author=Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић |title=Дескриптивна и топографска анатомија човека |publisher=Научна књига |location=Београд, Загреб |year=1987}}</ref>