Друштво српске словесности — разлика између измена

'''Друштво српске словесности''' (изворно: '''Дружство Србске Словесности''') основано је [[19. новембар|19/7. новембра]] [[1841]], а то је својим печатом и потписом потврдио [[кнез Михаило]]. Његови оснивачи били су [[Јован Стерија Поповић]] и [[Атанасије Николић]]; први чланови, осим њих: [[Димитрије Исаиловић]], [[Стефан Марковић (политичар)|Стефан Марковић]], Др [[Јован Стејић]], [[Димитрије П. Тирол]], [[Сима Милутиновић Сарајлија]] и [[Исидор Стојановић]].

Задатак друштва био је: ширење наука на [[српски језик|српском језику]] и усавршавање српског народног језика.

Одмах у почетку Д. С. С. покушало је да реши тада још нерешено питање правописа и усвојило је азбуку од 35 слова. Рад је био прекинут августа 1842, због нереда у земљи, и настављен је тек августа 1844. године. Отада је Д. С. С. радило на »Језикословном речнику« и школским уџбеницима, али је убрзо обуставило рад на речнику, нарочито због протеста [[Вук Караџић|Вука Караџића]]. После тога Д. С. С. радило је на прикупљавању историјских података и чланака, прегледало је разне радове својих чланова, давало је члановима на израду школске књиге, од [[1846]] издавало је Гласник Д. С. С., издало је неколико популарних књига и сарађивао у скидању забране Вуковог правописа. Поред тога, Д. С. С. покушавало је у неколико махова да уради и неколико крупнијих послова (оснивање [[Народна библиотека|Народне библиотеке]] и музеја, општинских читаоница по целој земљи, издање Енциклопедије наука), али није успевало због слабе активности својих чланова и малог броја културних људи у Србији тада.

Д. С. С. укинуо је кнез Михаило [[27. јануар]]а [[1864]], због сукоба између друштва и министра просвете, поводом бирања Гарибалдија, Чернишевског и Херцена за чланове друштва.<br>

[[Слика:Govor knez mihaila.jpg|десно|мини|Кнез Михаило говори члановима ДСС на првој седници 8. јуна 1842. године]]

»Када се са дистанце од 160 година осмотре историјски услови у којима је оно настало, развијало се и радило, види се да је дало велики допринос депровинцијализацији и европеизацији наше науке. Друштво је учинило прве кораке у нашем научном повезивању с познатим научницима и научним средиштима Европе и, испуњавајући своје научне, културно-историјске и националне задатке, за собом је оставило неизбрисиве трагове« ([[Василије Крестић]]).<br>

 

 

== Спољашње везе ==