Вјеронаука — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 15:
== Протестантизам ==
Протестантска вјеронаука је изборни предмет у школама на којем се дјецу учи вјерским увјерењима која заступа [[протестантска црква]]. На вјеронауци се моли, чита [[Библија]], те се уче дјеца о самој суштини вјере. Такође се говори и о [[Бог]]у, [[Десет Божјих заповијести|Божјим заповијестима]], односу [[Бог]]а према људима, људима према [[Бог]]у и сл.
Главна разлика између протестаната и римокатолика у погледу вјеронауке је да протестанти сматрају да је темељ вјере само и искључиво [[Свето писмо]], а не црквена предања или обичаји, из тог разлога долази и до многих несугласица у учењима с [[Римокатоличка црква|Римокатоличком црквом]].
На примјер, [[баптисти]] и [[адвентисти]] седмог дана сматрају да се човјек треба крстити тек онда након што прихвати вјеру, а не рођењем. Чланови цркве не би требали бити зато јер су то наши родитељи и пријатељи, већ зато што вјерујемо. Сматрају да је поглавар цркве [[Исус Христ]], да [[Непогрешивост папе|папа није непогрешив]], да гријехе опрашта [[Бог]], али не преко свештеника, већ преко [[Исус Христ|Исуса Христа]] јер је он уједно и једини посредник између [[човјек]]а и [[Бог]]а. Одбацују сакраменте [[Прва причест|прве причести]] и [[Кризма|кризме]], јер сматрају да се пуноправним чланом цркве постаје већ крштењем, сматрају да се треба молити за живе, а не и за мртве, одбацују постојање чистилишта, не вјерују у сакрамент болесничког помазања, сматрају да мисе задушнице нису [[Бог]]у посебно миле мисе. Не вјерују у [[Богородица|Маријин]] божански статус, нити да се она може указивати људима, дакле не оспоравају сама указања већ то да се Исусова мајка указује. Одбацују кипове, те светкују суботу као дан Господњи, у складу с изворним Божјим заповијестима.
== Државе и ентитети ==
|