Пентархија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
сређено
Ред 1:
'''Пентархија''' (гр.[[грчки језик|грчки]] -{πεντε + αρχη}-, пет поглавара): редослед пет патријархата у древној Цркви: [[Рим]], [[Цариград]], [[Александрија]], [[Антиохија]] и [[Јерусалим]]. Тај поредак био је утаначен 36. каноном [[Шести Васељенски Сабор|Шестог Васељенског Сабора]] ([[680]]. године), који иначе само потврђује 3. канон [[Други Васељенски Сабор|Другог Васељенског Сабора]] ([[381]]. године) и 28. канон [[Четврти Васељенски Сабор|Четвртог Васељенског Сабора]] ([[451]]. године): "Обновивши уредбе које су дали сто и педесет Светих Отаца који су се сабрали у Богом чуваном царском граду ([[[[Константинопољ]]у]]), и шест стотина и тридесет, који су се сабрали у [[Халкидон]]у, ми проглашавамо да престо Константинопоља ужива равно првенство са престолом древнога Рима, а у црквеним питањима да буде чествован као и овај, будући други после претходнога, после кога одмах долази престо великога града Александрије, затим Антиохије, а иза њега престо града Јерусалима". Наравно, [[епископ]] Рима налази се на том месту не у смислу неког примата у саборној Цркви, него као "-{primus inter pares}-" (в. PRIMUS INTER PARES ). Иначе, сваки [[патријарх]] имао је ограничену јурисдикцију и помесну одговорност и није испуњавао функцију васељенског карактера у обичним, него само у изузетним случајевима (васељенски сабори), а и тада као члан свеопштег епископског колегија.
{{сређивање}}
'''Пентархија''' (гр. πεντε + αρχη, пет поглавара): редослед пет патријархата у древној Цркви: [[Рим]], [[Цариград]], [[Александрија]], [[Антиохија]] и [[Јерусалим]]. Тај поредак био је утаначен 36. каноном [[Шести Васељенски Сабор|Шестог Васељенског Сабора]] ([[680]]. године), који иначе само потврђује 3. канон [[Други Васељенски Сабор|Другог Васељенског Сабора]] ([[381]]. године) и 28. канон [[Четврти Васељенски Сабор|Четвртог Васељенског Сабора]] ([[451]]. године): "Обновивши уредбе које су дали сто и педесет Светих Отаца који су се сабрали у Богом чуваном царском граду ([[[[Константинопољ]]у]]), и шест стотина и тридесет, који су се сабрали у [[Халкидон]]у, ми проглашавамо да престо Константинопоља ужива равно првенство са престолом древнога Рима, а у црквеним питањима да буде чествован као и овај, будући други после претходнога, после кога одмах долази престо великога града Александрије, затим Антиохије, а иза њега престо града Јерусалима". Наравно, епископ Рима налази се на том месту не у смислу неког примата у саборној Цркви, него као "primus inter pares" (в. PRIMUS INTER PARES ). Иначе, сваки патријарх имао је ограничену јурисдикцију и помесну одговорност и није испуњавао функцију васељенског карактера у обичним, него само у изузетним случајевима (васељенски сабори), а и тада као члан свеопштег епископског колегија.
 
[[Категорија:Православље]]