Немачка књижевност — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 11:
У [[Хуманизам|хуманистичкој]] [[Поема|поеми]] „Чешки орач“ (''Der Ackermann aus Böhme'') из [[XV век]]а, [[Јоханес фон Тепл]] прича причу о дијалогу ратара и ђавола. „Брод лудака“ (-{''Das Narrenschiff''}-) [[Себастијан Брант|Себастијана Бранта]], књига штампана [[1498]]. коју је илустровао [[Албрехт Дирер|Дирер]], била је најпопуларније дело свога времена. То је епоха [[Мајстори певачи|мајстора певача]] чије су песме биле у моди. Најпознатији међу њима био је [[Ханс Закс]] кога је [[Рихард Вагнер]] овековечио у опери ''[[Нирнбершки мајстори певачи]]''. Крајем [[XVI век]]а Јохан Шпис објавио је „Књигу о Фаусту“. У њој се говори о продуховљеном човеку кога опсесивна жудња за сазнањем удаљује од Бога.
===Барок (око 1600-1720)===
[[Барокна књижевност|Барокну књижевност]] на немачком језику обележио је [[Тридесетогодишњи рат]]. Роман који најбоље описује ово доба је „Авантуре Симплицимуса“ (-{''Der abenteuerliche Simplicissimus''}-) [[Ханс Јакоб Кристофел фон Гримелсхаузен|Ханса Јакоба Кристофела фон Гримелсхаузена]] из [[1668]]. Овај [[авантуристички роман]] прича о доживљајима младог јунака који одраста и сазрева у рату. На крају он бира живот у мирној медитацији.
Песници су и даље племићи или богата буржоазија, понекад свештеници или учитељи, који се књижевношћу баве у слободном времену. Постоје и песници запослени на дворовима чији статус више мање одговара статусу дворске луде. [[Мартин Опиц фон Боберфелд]] је у делу „Аристарх, или о потцењивању немачког језика“ (-{''Aristarchus, sive De contemptu linguae Teutonicae''}-) објаснио да немачки језик има све квалитете књижевног и песничког језика. Године [[1624.]] објавио је „Књигу немачке поезије“ (-{''Buch von der deutschen Poeterey''}-).
У овом периоду први пут се појављују жене у књижевности, већином пишући под [[псеудоним]]ом.
Најчешћа форма у поезији био је [[сонет]] у облику: два [[катрен]]а, два [[терцет]]а.
Међу најзначајније немачке барокне књижевнике убрајају се: [[Абрахам а Санта Клара]], [[Симон Дах]], [[Паул Флеминг]] и [[Андреас Грифијус]].
===Просветитељи (1720-1785)===
[[Просветитељство|Епоха просветитељства]] била је европски феномен. Њен најзначајнији представник у Немачкој филозофији био је [[Имануел Кант]] који је написао [[есеј]] „Одговор на питање: Шта је то просветитељство?“ (-{''Beantwortung der Frage: Was ist Aufklärung?''}-). Значајан допринос су дали још [[Мозес Менделсон]] и [[Фридрих Хајнрих Јакоби]]. [[Кристоф Мартин Виланд]] је покушао да оживи грчко-римску културу вишетомним романом „Агатон“ (-{''Agathon''}-) који представља Грчку на романтичан начин. Такође је преводио [[Шекспир]]а на немачки.
Филозофи овог доба били су убеђени да напредак човечанства пресудно зависи од образовања. Истовремено су коегзистирале две филозофске традиције: [[емпиризам]] (из Енглеске) по коме сазнање зависи од перцепције чулима, и [[рационализам]] (из Француске) по коме сазнање зависи од мисаоне моћи ума. Живот се схвата као процес сталног учења.
Значајно књижевно дело овог периода било је „Натан мудри“ (-{''Nathan der Weise''}-) [[Готхолд Ефраим Лесинг|Готхолда Ефраима Лесинга]].
===Штурм унд дранг (око 1765-1785)===
| |||