Немачка књижевност — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 57:
===Предмартовски период (око 1830-1850) и „Млада Немачка“===
Предмартовски период (-{''Vormärz''}-) означава период између [[Бечки конгрес|Бечког конгреса]] [[1815.]] и [[Револуција 1848.|мартовске револуције 1848]]. У књижевности, нова епоха почиње око 1830. Покрет „Млада Немачка“ (-{''Junges Deutschland''}-) јавио се као опозиција рестаурацији монархија. Главни представници овог правца у књижевности су: [[Георг Бихнер]], [[Хајнрих Хајне]], [[Август Хајнрих Хофман фон Фалерслебен|Август фон Фалерслебен]] и [[Георг Хервег]]. Политички ангажовани писци борили су се против конзервативне политике [[Метерних]]а и немачких кнежева. Тежили су [[Демократија|демократији]], слободи, друштвеној правди и уједињењу Немачке у [[република]]нском облику. Са литерарног становишта одбацивали су класицистички и романтичарски идеализам, за који су сматрали да је удаљен од реалности. Књижевна дела су настајала у различитим облицима, од новинских чланака до путописа, и показивала су намеру да се обрате најширој, не само интелектуалној, публици. Декретом [[Франкфуртска скупштина|Франкфуртске скупштине]] забрањено је објављивање тих дела у целој Немачкој од 1835/1836.
 
===Поетски реализам (1848-1890)===
У другој половини [[XIX век]]а, немачка књижевност је изгубила виталност.
За поетски реализам карактеристично је избегавање великих социо-економских проблема и окретање завичају - људима и пејзажима. У центру романа, позоришних комада и песама налази се индивидуалац. Карактеристично је коришћење хумора као инструмента за дистанцирање од стварности. Ова популарна дела указују на слабости друштвеног система без намере да га нападају.
 
Међу значајнија дела овог раздобља спадају: „Госпођа Јени Трајбел“ (-{''Frau Jenny Treibel''}-) [[Теодор Фонтен|Теодора Фонтена]], „Ромео и Јулија са села“ (-{''Romeo und Julia auf dem Dorfe''}-) [[Готфрид Келер|Готфрида Келера]], „Коњаник на белом коњу“ (-{''Der Schimmelreiter''}-) [[Теодор Шторм|Теодора Шторма]] и „Михољско лето“ (-{''Nachsommer''}-) [[Адалберт Штифтер|Адалберта Штифтера]]. Значајна је и [[сага]] „Буденброкови“ (-{''Buddenbröck''}-) [[Томас Ман|Томаса Мана]].
 
===Натурализам (1880-1900)===
Од [[1890]]. књижевност на немачком језику добила је нови замах. [[Натурализам у књижевности|Натурализам]] је био нови књижевни приступ којим су писци настојали да осветле све друштвене феномене. Без обазирања на традиционалне границе доброг укуса, тако присутне у буржоарским концептима уметности, натуралисти реални свет представљају сирово и без улепшавања. Новина је да књижевници користе [[жаргон]], дијалекте или свакодневни језик у својим делима. Индивидуални јунак који слободно бира свој пут није више у центру нарације. Већи значај добија његово окружење, порекло и време дешавања.
 
Најважнија дела: драма „Буђење пролећа“ (-{''Frühlings Erwachen''}-) [[Франк Ведекинд|Франка Ведекинда]], драма „Ткачи“ (-{''Die Weber''}-) и роман-студија „Чувар пруге Тил“ (-{''Bahnwärter Thiel''}-) [[Герхарт Хауптман|Герхарта Хауптмана]], а пре свих „Тристан“ (-{''Tristan''}-) и „[[Смрт у Венецији]]“ (''Der Tod in Venedig'') [[Томас Ман|Томаса Мана]].
 
===Патриотска књижевност===
Патриотска књижевност (-{''Heimatkunst''}-) је блиска покрету натурализма. Најзначајнији пропагатор ове уметности је књижевник и историчар уметности [[Адолф Бартелс]] који је први пут употребио концепт патриотске уметности у свом чланку из [[1898.]] за часопис „Кунстварт“ (-{''Der Kunstwart''}-).
 
Подручје интересовања ове уметности нису више теме из великих градова, већ сеоски живот, значење домовине и народ. Патриотска књижевност се не завршава на изражавању љубави за домовину, већ обухвата и њену критику.
 
===Класична модерна (око 1900-1920их)===