Лапонски језици — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: '''Лапонски језици''' или '''Сами језици''' (''у даљем тексту '''Сами језици''''') су група језика којом...
(нема разлике)

Верзија на датум 8. август 2010. у 14:25

Лапонски језици или Сами језици (у даљем тексту Сами језици) су група језика којом говоре Лапонци на северу Европе. Ови језици су често сматрају дијалектима једног језика, што заправо није тачно.

Класификација

Сами језици спадају у уралску језичку породицу. Традиционално се третирају као огранак угро-финске групе језика и да су најсроднији балто-финским језицима. Међутим, ова теорија је доведена у питање.

Сами језици се могу поделити на западне и источне огранке. Ти огранци се могу поделити и на мање целине и, на крају, на посебне језике. Неки језици чине дијалекатски континуум у коме постоји извесно разумевање између говорника суседних језика, али између удаљенијих језика разумевање није могуће. Ипак, постоје и оштрије разлике: говорници Северног самија, Сколт самија и Инари самија се не могу споразумети међусобно.

Западни огранак:

Источни огранак:

Број говорника је приближан.

Подручје

Сами језици се користе на северу Европе, од јужних делова централне Норвешке и Шведске, преко севера Финске до полуострва Кола у Русији, а границе тог подручја не прате политичке границе. Некада су се ови језици говорили на још већем подручју него данас.

Писмо

Сви Сами језици користе латиницу. Килдин Сами користи и ћирилицу.

Није редак случај да један језик има два правописа, зависно од земље до земље.

Статус

У неким деловима северне Норвешке имају званични статус, док су у Шведској и Финској признати мањински језици.

Остало

Већина језика ове групе спада у аглутинативне језике; ипак, у некима од њих, нпр. у Сколт Самију, дошло је до делимичног приближавања фузионим језицима (слична појава присутна је и у естонском језику, са којим су Сами језици у далеком сродству).