'''Боривоје Дробњаковић''' (* [[17. август]] [[1890.]] [[Крагујевац]] — † [[7. фебруар]] [[1961.]] [[Београд]]) је [[антропогеографија|антропогеограф]], [[етнологија|етнолог]] и [[музеологија|музеолог]].
[[археологија|Археологију]] и етнологију дипломирао у [[Београд]]у [[1913.]] . У [[Први светски рат|Првом светском рату]] избегао са српском војском преко [[Албанија|Албаније]]. Године [[1915.]]—[[1918.]], био је наставник у српским школама у [[Француска|Француској]], а од [[1920.]] - —[[1927.]] професор [[гимназија|гимназије]]. Од [[1927.]] - —[[1950.]] најпре [[кустос]] па директор [[Етнографски музеј у Београду|Етнографског музеја у Београду]], а затим редовни професор етнологије на [[Филозофски факултет у Београду|Филозофском факултету у Београду]].
Докторирао је [[1953.]]. За дописног члана САН изабран је [[1955.]], а директор Етнографског института САН [[1957.]] - —[[1961.]]. Израдио је неколико опсежних антропогеографских монографија и неколико монографија варошица у [[Србија|Србији]]. Проучавао је порекло становништва, традиционалну [[привреда|привреду]], [[саобраћај]], куће, [[народна ношња|ношње]], обичаје[[обичај]]е и др. Његови радови настајали су из грађе сабране у народу, на основу археолошких и других писаних докумената и музејских предмета. Писао је упутство за сабирање грађе, преводио, популаризовао науку и уређивао разне публикације. Први је предавао етнографску музеологију.
