Дон Пелајо — разлика између измена

925 бајтова додато ,  пре 12 година
нема описа измене
мНема описа измене
Нема описа измене
'''Дон Пелајо''' (рођен око [[690.]]) је био [[Астури|астурски]] вођа и према хроници Албиденсе, први астурски краљ ({{јез-ес|Primum in Asturias Pelagius rg. in Canicas an. XVIIII}}).
 
Владао је од [[718]]. до [[737]]. Започео је хришћанску [[реконкиста|реконкисту]] [[Пиринејско полуострво|Иберијског полуострва]] против [[Мавари|маварских]] освајача, који су [[Маварска инвазија Шпаније|освојили Шпанију]] и основао је [[Краљевина Астурија|Краљевину Астурију]]. Након неколико окршаја са муслиманским одредима, 28. августа 722. године дошло је до [[битке код Ковадонге]], где су хришћани однели убедљиву победу. Иако су размере овог окршаја веома скромне, исти је прешао у историју као догађај који је означио почетак хришћанског отпора муслиманском освајачу — Реконкисте — која ће трајати све до 1492. године, кад су [[Католички краљеви]] освојили Гранаду, последње арапско упориште на Иберијском полуострву и тако привели крају осмовековну борбу против арапске доминације.
 
Место његовог рођења је непознато. Разни извори му приписују галицијско, астуријско, кантабријско, кордобешко, па чак и британско порекло, али сви ти извори су прилично непоуздани и са јасним политичким тенденцијама.
 
=== Порекло ===
 
Постоје многе недоумице око Пелајовог порекла. Место његовог рођења је непознато. Разни извори му приписују галицијско, астуријско, кантабријско, кордобешко, па чак и британско порекло, али сви ти извори су прилично непоуздани и са јасним политичким тенденцијама. Према Кодексу Вигиланус или Албелденсе (лат. Codex Vigilanus или Albeldensis) био је визиготски племић и син војводе Фавиле и унук визиготског краља Рекесвинта. С друге стране, за Пелаја се тврдило да је био Астур, Толеданац, Галицијац, Баск и др. Истина је да Пелајо није готско име, већ латинско које је било доста у употреби у северном делу полуострва, што према Менендезу и Пелају указује на хиспано-римско порекло. Присталице теорије о астурском пореклу наводе да би било парадоксално да Астури, који су се побунили против визиготске доминације у доба краља Вамбе, прихвате визиготског племића као вођу у борби против муслиманске инвазије само двадесет кодина касније. С друге стране, највећи део визиготског племства прихватио је скоро без отпора новог омејадског господара у замену за задржавање старих привилегија. Чак је и сама Родерихова удовица, Егилона, прихватила брак са Абд ал Азизом, првим валијом Ал Андалуза.
 
Био Астур или Визигот, највероватније је припадао групи крупних земљопоседника источне астурске зоне и био је уважени члан астурског друштва о чему говори и чињеница да га је астурска аристократија изабрала за вођу, доделивши му титулу principem. И хришћански и муслимански извори наводе да је Пелајо имао поседе у Астурији. Према тестаменту Алфонса III, Пелајо је поседовао територије у Тињани, недалеко од града Лукус Аструм, једног од најважнијих центара у римској и преримској Астурији. С друге стране, Ал Макари и Ибн Халдун такође приписују астурско порекло Пелају. Први, у опису догађаја код Ковадонге, назива Пелаја "дивљим магарцем", апелатив који није баш одговарајући за члана високе готске аристократије и који сугерише да се ипак ради о локалном вођи који потиче из астурских планина, далеко од префињених романо-визиготских културних центара.