Пермеабилност (електромагнетизам) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 3:
'''Магнетна пермеабилност''' је [[Електромагнетизам|електромагнетна]] особина материјала која показује интензитет [[Магнетизација|магнетизације]] тела када су она изложена спољњем [[Магнетно поље|магнетном пољу]]. Магнетна пермеабилност се означава грчким словом ми (μ). Термин ''магнетна пермеабилност'' измислио је [[Оливер Хевисајд]] септембра [[1885]].
 
У јединицама [[SI]] система, пермеабилност се изражава у [[Хенри|Хенријима]] по [[метар|метру]] (-{H/m}-), или у [[Њутн (јединица)|Њутнима]] по [[Ампер]]у на квадрат (-{N/A²}-) или Волт*секунда на Ампер*метар {-{Vs/Am}-}. Константа <math> \mu_0 </math> је позната као [[универзална магнетна константа]] или магнетна пермеабилност вакума. Њена вредност је<ref>[http://physics.nist.gov/cuu/Units/ampere.html The NIST reference on fundamental physical constants]</ref> <math> \mu_0 </math> = 4π×10<sup>−7</sup>&nbsp;N/A².
 
==Релативна магнетна пермеабилност==