'''Акватинта''' ([[Француски језик{{јез-фр|фр.]] ''aquatinte''}}, [[Немачки језик{{јез-нем|нем.]] ''aquatintaradierung''}}, [[Енглески језик{{јез-енг|енг.]] ''aquatint''}}) је [[графичке технике и технологије|графичка техника]] дубоке штампе, при којој се плоча обрађује хемијским путем.
== Историјат ==
Творцем ове технике сматра се [[Жан-Батист Ле Пренс]] ([[1734-]]—[[1781]]), који је по први пут представио 29 листова рађених овом техником на Салону [[1769]]. године. Техника постаје брзо популарна, посебно у Француској, где се појављују вишебојни листови високог техничког савршенства.
Као изузетног представника ове технике можемо навести [[Франциско Гоја|Франциска Гоју]] ([[1746-]]—[[1828]]), са као примером његовим познатим циклусом "Ужаси„Ужаси рата"рата“. Гојине акватинте су настале према добро простудираним цртежима лавираним тушем, а њихова изражена гранулација је важан ликовни чинилац њихивог обликовања. Међу савременијим уметницима, овом техником су се користили и [[Камиј Писаро]] ([[1830-]]—[[1903]]), [[Жорж Руо]] ([[1871-]]—[[1958]]) или [[Džoni Fridlander|Џони Фридландер]] ([[1912-]]—[[1992]]).
== Принцип ==
Код акватинте, исполирана метална плоча се напрашује прахом смоле (асфалта[[асфалт]]а и колофонијума[[колофонијум]]а) који се затим подргујеподвргава топљењу а након тога иулажеизлаже деловању киселине. Покривањем светлијих делова графичке слике битуменском[[битумен]]ском превлаком се продужује процес нагризања плоче и постиже све израженији степен зацрњења. Уметник је у стању да помоћу ове технике изгради графичку слику богату тонским градацијама, од најсветлијих до максимално заштићених тонова.
По својој изражајности, акватинта подсећа на технику лавирања.
