Архиепископ и митрополит карловачки Герман — разлика између измена

Гимназију и Богословију Герман је свршио у [[Сремски Карловци|Карловци]]ма, а правне науке у [[Пешта|Пешти]] и [[Шарошпатак]]у. Положио је адвокатски испит [[1845]]. године, а замонашио се [[1848]]. у [[Манастир Гргетек|манастиру Гргетегу]]. Две године провео је као [[ђакон]] и учитељ у [[Трст]]у; а затим је био професор и ректор богословије у Карловцима. Године [[1864]]. постао је [[архимандрит]] манастира Гргетега, а [[1869|1869.]] изабран је за [[епископ]]а [[Бачка|бачког]]; но због ''-{sedis vacantis}-'' у Карловцима посвећен је тек [[1874]]. за епископа.

Године [[1881]]. именовао га је цар аустријски, као краљ угарски, за [[митрополит]]а карловачког и [[патријарх]]а српског против воље велике већине народног сабора. На изборном сабору добио је 12 гласова, док је 53 гласа освојио епископ будимски [[Арсеније Стојковић]]. Због тога је имао врло тешких тренутака у животу и знатно био спутаван у свом раду. Умирући оставио је у аманет своме брату [[Стефан Анђелић|Стефану]], да сазида врло угледну зграду за гимназију и богословију у Карловцима; док је свештеничко-удовичком фонду у архидијецези оставио 40.000, а професорском пензионом фонду [[Карловачка гимназија|карловачке гимназије]] 60.000 [[венац|круна]].