Ћилибар — разлика између измена

96 бајтова додато ,  пре 10 година
нема резимеа измене
м (Бот Додаје: csb:Jantôr, la:Sucinum)
}}
[[Слика:Baltic amber Coleoptera Brentidae Apion 1.JPG|мини|250п|Инсект стар око 50 милиона година заробљен у ћилибару]]
'''Ћилибар''' или '''јантар''' је [[фосил]]на [[смола]], која се употребљава за израду [[накит]]а и лакирање. Иако није [[минерал]], јер нема [[кристална структура|кристалну структуру]], сматра се драгим камењем. [[Грчки језик|Грчки]] назив за ћилибар је електрон, те одатле потиче и назив за [[електрицитет]] (приликом трљања, ћилибар се наелектрише). Ћилибар се добијао из [[четинари|четинарског]] дрвета ''-{[[Pinus succinifera]]}-'', које је изумрло. То је тврди ломљиви материјал, ароматичан, [[растворљивост|растворљив]] у [[киселина]]ма. Обично је полутранспарентан са сјајном површином. Могуће га је полирати. Садржи сукцинатну киселину у комплексираном облику. Синтетички ћилибар је фенол-формалдехидна (или друга) [[смола]]. Јантарно уље је смеса [[терпен]]а и користи се за лакирање.<ref>-{J. A. Vaccari:Materials Handbook, McGraw Hill}-, 2002 ISBN 978-0071360760</ref>
 
==Распрострањеност==
Налазишта ћилибара се могу наћи у многим земљама света. Најпознатија налазишта у [[Европа|Европи]] су она у балтичким земљама, 90% ђилибара се добија у руском [[Калининград]]у, остало у [[Естонија|Естонији]], [[Литванија|Литванији]], [[Пољска|Пољској]] и [[Немачка|Немачкој]]; има га у [[Швајцарска|Швајцарској]], [[Аустрија|Аустрији]] и на [[Сицилија|Сицилији]]. У Америци га има највише у [[Доминиканска Република|Доминиканској Републици]].
 
Балтички ћилибар је настао у терцијару[[терцијар]]у, већим делом у олигоценској[[олигоцен]]ској епохи пре 40-60 милиона година.
 
Балтички ћилибар је настао у терцијару, већим делом у олигоценској епохи пре 40-60 милиона година.
==Порекло ћилибара==
Почетком 19. века сматрало се да ћилибар потиче искључиво из области [[Балтик]]а. Пруски хемичар [[Ото Хелм]], полазећи од чињенице да балтички ћилибар садржи висок степен сукцинатне киселине, закључио је да балтички карактерише најмање 3% ове супстанце. Годинама је проценат сукцинатске киселине био тест за утврђивање порекла ћилибара.
[[Анализа]] ћилибара, првенствено [[инфрацрвена спектрографија]], може бити јасан показатељ културних преображаја [[праисторија|праисторијских]] заједница. Ћилибар је пронађен у [[Микенска култура|микенским]] гробовима и на [[медитеран]]ским налазиштима која датирају из [[бронзано доба|бронзаног]] и [[гвоздено доба|гвозденог доба]], указују на своје балтичко порекло.<!-- неразумљива реченица - и ова и претходна -->
 
Осим методе инфрацрвене [[сепектрографија|спектрографије]], за утврђивање састава ћилибара користе се још и [[гасна хроматографија]], [[хроматографија танког слоја]], [[спектрометрија масе]], [[нуклеарно магнетна резонанца]], [[неутронска активизација]]. Ове методе дају углавном сличне резултате и могу да послуже за проверу резултата инфрацрвене спектрофрафије, која је најједноставнија, најбржа и најекономичнија, за утврђивање порекла ћилибара.<ref>[[Александар Палавестра]], Анализе ћилибара и модел праисторијске трговине, САНУ, Београд, 1992.</ref>
 
==Референце==
16.592

измене