Социологија — разлика између измена

нема резимеа измене
(Sociologija - pregled)
 
Нема описа измене
**''Marksistička teorija'' o društvu bila je orijentisana na kritiku postojećeg buržoaskog društva, kao i na traženje teorijskih i naučnih argumenata za njegovo ukidanje i formiranje novog, socijalističkog društva. Tako je njen metod u funkciji izvođenja tog društvenog preobražaja. Taj metod je primena principa ''dijalektičkog materijalizma'', kao opšteg naučnog metoda, na proučavanje društva i njegovih pojava.
*''Metod sociologije:'' pozitivističko, funkcionalističko, strukturalističko, "sociologija razumevanja" i marksističko shvatanje sociološkog metoda. Metod sociologije u stvari predstavlja prilagođenje naučnog metoda, tj. metoda društvenih nauka, u sociološku namenu. Tako se dolazi do sledećih faza u sociološkom istraživanju:
#**''Predmet istraživanja:'' definicija objekata istraživanja i pretpostavljanje relacija između njih.
#**''Plan istraživanja:'' biranje metode istraživanja, podataka koji će se beležiti i ljudi koji će ući u ekipu. Savremeni metodološki postupci su: posmatranje, anketa, intervju, eksperiment, sociometrijski metod, analiza sadržaja.
#**''Prikupljanje podataka:'' implementacija plana.
#**''Sređivanje podataka:'' sabiranje i klasifikacija po raznim kriterijumima. To se najbolje izvršava planiranjem baze podataka u koju će se već u toku prikupljanja podaci unositi i automatski sređivati i klasifikovati.
#**''Analiza podataka:'' provera da li je ispunjena hipoteza i provera da li je ustanovljena još neka nova relacija koja nije bila predviđena na početku. Postoji nekoliko vrsta ''naučnog objašnjenja'':
*#**Uzročno objašnjenje utvrđuje uzrok pojave koja se događa.
*#**Funkcionalističko objašnjenje odnosi se na utvrđivanje funkcije pojave u odnosu na širi sistem kome pripada, odnosno utvrđue da li pojava svojim prisustvom doprinosi njegovom jačanju, slabljenju ili je neutralna u odnosu na taj sistem.
*#**Strukturalno objašnjenje se odnosi na utvrđivanje mesta pojave koja se ispituje u okviru šire društvene celine, tj. u odnosu na druge pojave. U duhu ovog objašnjenja, ponašanje pojave zavisi od mesta koje ona ima u okviru te celine, pojava je, dakle uslovljena strukturom te celine.
*#**Teleološko objašnjenje neke pojave podrazumeva njeno dovođenje u vezu sa nekim društvenim ciljem. Ukoliko se pokaže da međusobne veze postoje, onda se utvrđuje karakter tih veza, tj. da li su uzročne ili neuzročne
*''Metodološki postupci prikupljanja podataka:''
#**''Posmatranje'' je najstariji metodološki postupak. Deli se na direktno i indirektno:
##***''Direktno posmatranje'' vrši sam posmatrač, a odnosi se na aktuelne društvene pojave. Može da bude
*##***''neorganizovano'', na koje se posmatrač odlučuje na licu mesta, bez nekog prethodnog plana i
*##***''organizovano'', koje je deo nekog plana istraživanja. Ono može ''sa učestvovanjem'', u kome sam posmatrač utiče na razvoj događanja kao deo posmatranog procesa, i može da bude ''bez učestvovanja''.
#**''Anketa'' se koristi za masovno prikupljanje ''činjenica'' i ''mišljenja''. Ankete mogu da se prikupljaju u ''direktnom kontaktu'' ili ''posredno'' (štampa, HaloPink, internet, ... ). Ankete takođe mogu da budu sa ''zatvorenim'' (selectbox) i ''otvorenim'' (editbox) odgovorima. Prvi oblik se kasnije lakše sortira, ali je drugi oblik verodostojniji.
#**''Intervju'' je sličan anketi, osim što se odvija u direktnom razgovoru.
#**''Eksperiment'' je posmatranje veštački izazvane pojave. Tu postoje tri prepreke:
##***Društvene pojave se teže izazivaju u cilju trenutnog proučavanja, te zahtevaju više vremena za istraživanje,
##***Eksperiment mora ostati tajan da bi ljudi mogli da reaguju kao i u prirodno izazvanoj situaciji,
##***Pošto su društvene pojave vrlo složene, mora se dobro izolovati grupa nad kojom se vrši eksperiment, da ne bi dolazilo do uticaja spoljašnjih faktora na razvoj događaja.
#**''Sociometrijski postupak'' se upotrebljava u okviru sociometrije, koja je jedno od shvatanja u okviru psihologističkog smera u sociologiji. Autor ovog shvatanja je američki psihijatar i sociolog Jakob Moreno. Postupak se zasniva na otkrivanje strukture odnosa (tipa simpatije, autoriteta, ugleda, itd.) unutar neke male društvene grupe. Rezultati se grafički prikazuju na ''sociogramima''.
#**''Analiza sadržaja'' odnosi se na analizu dokumenata, tj. informacija. Postoji ''kvantitativna'' analiza (u kojoj se određuje količina podataka u funkciji vremena, položaja i dr.) i ''kvalitativna'' analiza (u kojoj se određuje tip podataka, npr. pozitivni, negativni ili neutralni).
=== Glava 3: Istorija učenja o društvu ===
*''Antička misao o društvu''<br>Stari robovlasnički sistemi u kojima je vladar bio poistovećen sa bogom, nisu ostavljala puno prostora za razmišljanje o društvu, odnosno za čuvanje informacija o razmišljanju o društvu. Takvi uslovi su se stekli tek u Antičkoj Grčkoj. U Staroj Grčkoj su se svi ljudi (u šta nisu bili uvršćeni robovi) bavlili politikom i učestvovali u uređenju polisa.
**''Platonova "Država"'' je prvo delo celovito sačuvano delo o državnom uređenju. Platon govori da je država nužnost na koju su ljudi primorani da bi ostvarili mnogobrojne potrebe. Da bi država ostvarila svoju ulogu, ona mora da bude organizovana na najbolji način, a to znači da bude dobro izvršena podela rada. Po tom principu Platon deli društvo na staleže:
#***Prvi stalež su ''upravljači''. To su mudraci, filozofi i njihova glavna osobina je mudrost. Oni upravljaju društvom.
#***Drugi stalež su ''čuvari''. To su ratnici i njihova glavna osobina je hrabrost. Oni brane državu i štite zakon.
#***Treći stalež su ''radnici''. Oni obezbeđuju materijalne potreba društva, a njihove osobine su poslušnost i radinost.
**''Aristotel'' je, za razliku od Platona, više bio orijentisan na istraživanje postojećeg društva. Analizom 158 ustava grčkih polisa, on je podelio državna uređenja na ''dobra'' (''monarhija'', ''aristokratija'' i ''republika'') i ''loša'' (''tiranija'', ''oligarhija'' i ''demokratija'').
*''Srednjevekovna misao o društvu''<br>Feudalni sistem je period u kome se društvo vezuje za delovanje natprirodnih i svemoćnih sila koje sa neba regulišu čitav život na zemlji. Među srednjevekovnim misliocima izdvajaju se, po celovitosti tumačenja društva, dva velika imena &#151; Sveti Avgustin i Toma Akvinski.
**''Sveti Avgustin'' (345-430) je bio veliki poznavalac teološke i filozofske misli, a istovremeno je zauzimao visoko mesto u crkvenoj hijerarhiji. Njegovo delo "O Božijoj državi" (De civitate Dei) objašnjava pad Rimskog Carstva (410. godina). On deli istoriju na šest perioda:
#***Od Adama do Potopa,
#***od Nojea do Avrama,
#***od Avrama do Davida,
#***od Davida do Vavilonskog carstva,
#***od Vavilonskog carstva do Hrista,
#***od Hrista do Apokalipse. U svakom od ovih perioda vodila se borba između dobra i zla, s tim što je ''sinonim ''zla'' đavolja ili ''zemaljska država'''', a ''sinonim ''dobra'' je ''božija država''''. Pošto je Rim u vreme svoje propasti bio đavolja država, njegovom propašću je pobedilo dobro.
**''Toma Akvinski (1227-1274)'', za razliku od Svetog Avgustina koji je živeo na početku feudalizma, živi i piše svoja dela u vremenu razvijenog feudalizma. Taj period odlikuje razvoj trgovine i novčane privrede, dostupnost tekovina drugih naroda i opadanje dominantnog uticaja katoličke crkve. Toma Akvinski je bio veliki poznavalac i poštovalac Aristotelovog učenja. On kaže da je ''monarhija'' najbolja jer je ''najefikasnija'', a najgora je ''tiranija''. On dozvoljava narodu mogućnost i ''pravo na pobunu'' protiv tiranije, pa i ubistvo tiranina. Zbog toga što svetovna vlast može da se izopači, on daje prednost duhovnoj, tj. crkvenoj vlasti.
**''Ibn Haldun (1332-1406)'' je živeo u Arabiji gde je religiozni uticaj bio manji nego na zapadu, tako da Haldun ističe da je društvo u velikoj zavisnosti od bioloških i geografskih faktora. On uvodi zakone o društvenom razvoju koji ne zavise od čoveka i njegove volje. Glavni društveni zakon po njemu je zakon Evolucije (svaki politički režim traje tri generacije).
*''Misao o društvu u novom veku''<br>Sa pojavom kapitalizma, pojavile su se dve nove klase &#151; buržoazija i proleterijat. Iako su svi bili jednaki pred pravom i zakonom, postojala je velika razlika zasnovana na ekonomskoj moći pojedinca. Tada su se pojavile dve struje u sociologiji:
#**''Apologetska'' koja je težila da objasni i opravda postojeći društveni i ekonomski sistem (teorija društvenog ugovora).
#**''Kritična'' koja je analizirajući kapitalističko društvo ukazivala na nužnost njegovog ukidanja i uspostavljanja novog i pravednog društva za sve njegove članove (utopistička, socijalutopistička, naučni socijalizam). ''Teorije društvenog ugovora'' govore da su ljudi po prirodi jednaki i da ni jedan društveni zakon ne može da dovede u pitanje zakone prirode. Kao ''jednaki i slobodni ljudi'' mogu da odluče kako će organizovati međusobne odnose i uopšte kako će živeti. Oni kao jednaki i slobodni ''potpisuju ugovor'' kojim uspostavljaju društvo koje im odgovara. S obzirom da ugovor, kao pravni akt, mogu da potpišu samo slobodni i jednaki građani, to oni tim činom uspostavljaju i odgovarajuće društvo &#151; ''građansko društvo''. Glavni predstavnici teorije društvenog ugovora su: Tomas Hops, Baruh de Spinoza, Džon Lok i Žan-Žak Ruso.
**''Tomas Hops (1588-1679)'' kaže da je ''čovek po prirodi sebičan i zao'' i teži da ostvari svoje potrebe nezavisno od drugih ljudi, ali pošto su svi ljudi takvi, oni se svesno i dobrovoljno odlučuju da ograniče svoju prirodu da bi dobili garanciju za egzistenciju. Sklapaju sporazum, ugovor kojim stvaraju društvo, a sva svoja prava prenose na državu i vladara koji vlada u njihovom interesu i kome su oni dužni da se pokoravaju. Takvu državu on naziva ''Levijatan'' i kaže da pojedinac praktično i nema drugog izlaza nego da se za nju opredeli.
**''Baruh de Spinoza'' za razliku od Hopsa daje liberalniju, demokratskiju verziju teorije društvenog ugovora. On smatra da ljudi ne prenose sva prava već zadržavaju ''pravo na slobodu savesti, dostojanstvo i svojinu''. To su neotuđiva prava čoveka.
**To je prvi ostvario ''Ogist Kont (1798-1857)'' u svom ''"Kursu pozitivne filozofije"'' u kome je vršio klasifikaciju nauka. On je sociologiji odredio zadatak da izučava društvo u celini, kako u stanju mirovanja, tako i u stanju kretanja. Odatle se sociologija odmah deli na socijalnu statiku i dinamiku.
***''Socijalna statika'' ima za zadatak da prikaže anatomiju društva u mirovanju i da otkrije neophodne uslove za održavanje harmoničnih odnosa u društvu, pa na taj način i jedinstva društva kao celine. Po Ogistu Kontu, osnovna jedinica društva ja ''porodica'' jer ona predstavlja prirodno stanje čovekove aktivnosti i u njoj vladaju odnosi koji čine prirodni temelj svih odnosa u društvu. To su odnosi nejednakosti (između polova, generacija) i odnosi podređenosti (između generacija i po osnovi starešinstva). U skladu sa tim, on u socijalnoj strukturi navodi četiri klase:
#****''Spekulativna klasa'' predstavlja nosioce naučne, filozofske i estetske delatnosti, zbog čega imaju najviši položaj u društvu.
#****''Praktičnu klasu'' čine predstavnici proizvodnje i prometa (bankari, trgovci, preduzetnici).
#****''Poljoprivrednička klasa''
#****''Radnička klasa''
***''Socijalna dinamika'' po Kontu treba da bude opšta teorija prirodnog napretka čovečanstva. Ona treba da izučava uzroke i zakonitosti društvenih promena.
**''Mehanicističke teorije'' su ona shvatanja koja objašnjavaju društvene pojave i procese pomoću zakona koji vladaju u prirodi, odnosno fizici i hemiji. U mehanicistički orijentisane sociologe ubraja se ''Vilfredo Pareto (1848-1923)'' koji je razvio teoriju o socijalnoj ravnoteži koju je objasnio pomoću dva pojma: ''reziduum'' i ''derivatum''.
**''Biologističke teorije'' shvataju da je društvo deo organskog sveta koji proučava biologija, te isti zakoni i metodi koji važe za biologiju, moraju da važe i za sociologiju. Zbog otkrića da sva živa bića imaju ćelijsku strukturu i zbog otkrića borbe za opstanak, razdvajaju se dva pravca - ''organicistički'' i ''socijal-darvinistički''.
***Najznačajniji predstavnik ''organicističkog'' pravca je ''Herbert Spenser'' koji je smatrao da za društvo važe ''zakon evolucije'', ''zakon održanja energije (materije)'' i ''borba za opstanak''. On je izložio svoj koncept prelaska društva iz niže faze u višu.
#****''Militaristička faza'' je faza u kojoj su ljudi organizovani u ''horde'' i ukojoj se organizuje čvrsta vojna organizacija i disciplina, odricanje ličnih prava i pokoravanje vojnom vođi. Vremenom to prelazi u despotizam u kome se stvara hijerarhija.
#****''Industrijska faza'' je faza u kojoj je ličnost slobodna, pa mogu da dođu do izražaja njene sposobnosti i potrebe. Ovde je borba za opstanak manifestovana tako što preživi ono društvo koje se bolje prilagodi industrijskom radu, ali i koje uvažava lične potrebe.
***''Socijal-darvinistički'' pravac smatra da se društvo može objasniti samo pomoću ''zakona o borbi za opstanak''. Najznačajniji predstavnik ovog pravca je ''Ludvig Gumplovič (1838-1909)''. On smatra da se u društvu vodi nemilosrna borba između rasa, od kojih su neke više, a neke niže.
**''Psihologističke teorije'' ističu svest i psihu kao najbitnija svojstva čoveka. Među prvima sa ovakvim stavovima bio je ''Džon Stuart Mil (1806-1873)'' koji je smatrao da ljudi u društvu zadržavaju ista svojstva kao i pojedinci. Takvo tumačenje se brzo razvijalo i diferenciralo u više pravaca. Najznačajnija tri su ''individualno-psihološki'', ''kolektivno-psihološki'' i ''socijalno-psihološki'' pravac.
***''Kolektivno-psihološki'' pravac nastao je u klasičnoj nemačkoj filozofiji, posebno u Hegelovim delima. Najistaknutiji predstavnik ovog pravca je ''Emil Dirkem (1858-1917)'' kaže da društvo nije prost zbir činilaca, već da ima svoja obeležja i zakonitosti.
***''Socijalno-psihološki'' pravac nastao je sa težnjom da se prevaziđe ekstremnost prethodna dva pravca. Najistaknutiji predstavnik je ''Žorž Gurvič (1897-1965)''. On, vršeći klasifikaciju sociologije, društvene pojave deli na ''struktuirane'' i na ''astrukturalne''. Struktuirane pojave su i konkretno-apstraktne, tj. to su velike društvene grupe. Astrukturalne pojave su apstraktne i to su mikrosociološke pojave, male društvene grupe. Struktuirane pojave izučava ''makrosociologija'', dok astrukturalne izučava ''mikrosociologija''. Pojave koje izučavaju mikro i makro sociologija, spadaju u sferu ''horizontalnog pluralizma''. Pored ovoga postoji i ''vertikalni pluralizam'' koji izučava strukture društva kroz slojeve iz kojih se ono sastoji, i to izučava ''dubinska sociologija''. Prema Gurviču, postoji deset slojeva od kojih se sastoji društvo u vertikalnoj strukturi. To su:
#****morfološka i ekološka površina
#****društvene organizacije ili organizovane nadgradnje
#****društveni uzori
#****kolektivna ponašanja koja se odvijaju sa izvesnom privlačnošću, ali van organizacionih aparata
#****spletovi društvenih uloga
#****kolektivni stavovi
#****društveni simboli
#****eruptivna, novatorska i stvaralačka kolektivna ponašanja
#****kolektivne ideje i vrednosti
#****kolektivna društvena stanja i kolektivni psihički akti
***''Bihevioristička'' sociologija nastoji da objasni društvo, društvene pojave i pojedinačnu psihu kao rezultat društvenog ponašanja pojedinaca, koje je u krajnjoj liniji njihova reakcija na spoljnu sredinu.
**''Funkcionalizam'' je jedan od najuticajnijih pravaca u savremenoj građanskoj sociologiji. Javlja se u tri varijante: prvobitnoj biologističkoj, normativnoj i socijalno-kibernetskoj. Osnovna ideja je shvatanje da je društvo trajna i stabilna struktura, čiji su elementi čvrsto povezani i čine skladnu celinu. Svaki elemenat te celine ima određenu funkciju, čiji je zadatak da vrši određenu delatnost koja predstavlja doprinos održavanju postojeće celine, pre svega u stanju harmonične ravnoteže. Osnovni principi su:
#***''Princip funkcionalnog jedinstva društva'', po kome je društvo zatvoren sistem harmonično usklađenih delova,
#***''Princip univerzalnosti'', po kome svaki deo društva ima pozitivnu ulogu u održavanju sistema,
#***''Princip nužnosti'', po kome svaki deo, vršeći svoju ulogu održava kontinuitet sistema,
#***''Princip dinamične ravnoteže i kontinuiteta'', po kome u svakom društvenom sistemu postoje mehanizmi koji ga drže u ravnoteži ili su sposobni da ga posle poremećaja ravnoteže vraćaju u pređašnje stanje.
**''Strukturalizam'' je preuzet iz socijalne antropologije. Njegova suština je u isticanju, naglašavanju značaja društvene strukture, odnosno u nastojanju da se težište istrašivanja društva pomeri od čoveka ka strukturi. Glavni predstavnik je ''Mišel Fuko''.
**''Formalno-sociološki pravac'' utvrđuje specifičnost predmeta sociologije u formi, odvojeno od sadržaja. Najdalje je otišao ''Leopold Fon Vize'' sa svojim ''Sistemom opšte sociologije''. On kaže da sociologija, kao opšta nauka o društvu, izučavajući društveno, međuljudsko, izučava odnose između ljudi, a posebne sociologije izučavaju odnose između ljudi i stvari. U te svrhe, on konstruiše četiri osnovne kategorije svog sociološkog sistema:
*''Staleži'' su velike društvene grupe koje se formiraju na pravnim osnovama, nastale i nestale u feudalnom društvu.
*''Država'' je nastala kao rezultat potrebe da se zaštiti opstanak društva i njenih članova, koji su bili ugroženi klasnim sukobom kada je izbio između prve dve antagonistički međusobno suprotstavljene klase.<br>''Država'' je klasni aparat nasilja!(moje viđenje)<br>Prema organizaciji vlasti država se deli po
#**Obliku vladavine na ''monarhije'' i ''republike''.
#**Kriterijumu političkog režima na ''autokratije'' i ''demokratije''
#**Kriterijumu državnog uređenja na ''proste'' i ''složene'' države, pri čemu složene države mogu biti ''federacije'' i ''konfederacije''.
*''Političke partije'' su organizacije savremenog društva koje imaju za cilj osvajanje i održavanje državne vlasti. Dele se na
**''Građanske partije'' koje teže da zaštite interese buržoazije i dele se na ''konzervativne'' i ''liberalne''.
**''Radničke partije'' se dele ma ''socijalističke'' i ''komunističke''.
*''Porodica'' je jedan od najstarijih oblika u kojima ljudi organizuju svoj život. Ona ima ''biološku'', ''psihološku'' i ''ekonomsku'' funkciju. Biološka dimenzija porodice odnosi se na ostvarenje seksualnih veza i rađanja, odnosno proizvodnju ljudi. Psihološka dimenzija odnosi se na vaspitanje dece i na formiranje i izražavanje osećanja između članova porodice &#151; pre svega roditelja i dece, ali i muža i žene. Ekonomska dimenzija odnosi se na činjenicu da se u njenom okviru odvija organizacija i podela rada. Porodice su se razvijale sledećim tokom:
#**''bračna zajednica po generacijama'' (porodica krvnog srodstva)
#**''punalna'' (isključeni rođeni braća i sestre)
#**''sindijazmička'' (brak između jednog muškarca i jedne žene)
#**''monogamska'' (teško raskidiva)
=== Glava 8: Elementi pravno-političke strukture društva ===
*''Pravo'' predstavlja skup društvenih pravila koje je donela država sa ciljem da se njima, uz pomoć monopola fizičke sile, zaštiti klasni interes vladajuće klase.
*''Politika'' je usmeravanje društva putem donošenja i izvršavanja odluka koje važe za društvo kao celinu. Ona se sastoji iz tri elementa:
#**''politička ideologija''
#**''političke organizacije''
#**''politička delatnost''
=== Glava 9: Društvena svest ===
*''Pojam socijalne revolucije''<br>Svako kretanje društva koje se odvija postepeno, ''sporo'' i ne donosi velike, bitne promene, nazuva se ''evolucija''. Sa druge strane, ''revolucija'' menja društvo u celini veoma ''brzo''. Revolucija ima ''užu fazu'' (trenutak smene vlasti) i ''širu fazu'' (niz promena koje su neophodne da se uspostavi novi tip društva).
*''Društveno-ekonomska formacija'' predstavlja tipičan i relativno trajan sistem odnosa u društvu, formiran oko osnovnog proizvodnog odnosa, kao najbitnijeg odnosa u društvu, izraženog u vlasništvu nad sredstvima za proizvodnju. Kretanje, odnosno razvoj društva, putem revolucionarnih promena odvijao se kroz pet istorijskih tipova društveno-ekonomskih formacija:
#**Prvobitna zajednica
#**Robovlasničko društvo
#**Feudalno društvo
#**Kapitalističko društvo
#**Socijalističko društvo
*''Kapitalističko društvo'' sadrži nekoliko faza:
#**''Liberalni kapitalizam'' posle industrijske revolucije.
#**''Monopolistički kapitalizam'' (kartel, trust, koncern, sindikat)
#**''Državni ili savremeni kapitalizam'' (politika investiranja, cena, carina, fiskalne mere, ... ) &#151; nastaje ''državna svojina''.
=== Glava 11: Savremeno društvo ===
Savremeno društvo se vremenom pomalo socijalizuje. U zemljama ''savremenog razvijenog kapitalizma'' teče razvoj proizvodnih snaga, sredstava za proizvodnju,... Javlja se novi sloj ljudi &#151; ''birokratija'', i još jedan novi sloj &#151; ''tehnokratiju''.<br>U nerazvijenim zemljama se uglavnom javljaju pro-komunistički militaristički režimi, pa te zemlje i dalje ostaju nerazvijene.<br>Socijalističke zemlje su se uglavnom raspale i prešle u kapitalizam.
==== Neka obeležja savremenog društva ====
*''Masovna kultura'' je jedno od ključnih obeležja savremenog društva i predmet velike naučne pažnje. Ona nastaje povezivanjem čovečanstva.
*''Kič'' tj. antivrednost, "umetničko đubre". Prema Abrahamu Molu postoji pet principa za identifikaciju i klasifikaciju kiča:
#**princip neadekvatnosti
#**princip kumulacije
#**princip sinestezije
#**princip osrednjosti
#**princip komfora
*''Ekološki problemi savremenog društva'' javljaju se zbog brzog razvoja industrije bez kontrole zagađivanja okoline.
 
----
 
: ''Последња измена: [[User:Brcha|Brcha]] 16:2427, 9 Sep 2003 (CEST)''
72

измене