|
У доба [[Римско краљевство|римског краљевства]] највиши магистрат са извршним овлашћењима је био [[римски краљ]]. Његова власт је, де факто, била апсолутна. Он је био носилац извршне власти, законодавац, главни судија, врховни свештеник и јединствени врховни командант војске. Након краљеве смрти власт је привремено прелазила на [[римски сенат]], који би изабрао [[интеррекс]]а ({{Јез-лат|Interrex}}) да проведе избор новог краља.
Када је [[Римско краљевство|монархију]] замјенилазамијенила [[Римска република|република]], уставна равнотежа власти се променила тако да је већину овлашћења преузео [[римски сенат]]. 509. године п. н. е. на чело извршне власти су дошла два [[Римски конзул|конзула]] која су се бирала сваке године. Магистрате Републике је бирао римски народ, а сваки од њих је имао посебна, односно „велика овлашћења“ ({{Јез-лат|Maior potestas}}). Највећа овлашћења су имали [[Римски диктатор|диктатори]] - више него иједан други магистрат, а испод њих је био [[Римски цензор|цензор]], [[Римски конзул|конзул]], [[претор]], [[курулски едил]] и затим [[квестор]]. Конзули и претори су имали највишу власт, односно [[империјум]] ({{Јез-лат|Imperium}}). Сваки магистрат је уз помоћ [[Вето|вета]] могао зауставити сваки чин или одлуку магистрата који је имао исти или нижи ранг од његовог. Иста су овлашћења имали и [[плебејски трибун]]и и [[плебејски едил]]и, иако нису били магистрати у најужем смислу речи с обзиром да су их бирали једино [[плебејци]], те су као такви били независни од свих других магистрата.
Када је [[Римска република|републику]] замјенилозамијенило [[Римско царство|царство]], равнотежа се поново помјерила у корист извршне власти чији је носилац био [[римски цар]]. [[Римски сенат|Сенат]] је, практично, могао бирати новог цара али је одлуке о томе обично доносила [[Римска војска|војска]]. Овлашћења цара ({{Јез-лат|Imperium}}) су се састојала од тзв. ''трибунских'' и ''проконзулских'' овлашћења. Трибунска овлашћења, која су практички одговарала [[Плебејски трибун|плебејским трибунима]] из доба Републике, цару су давала власт над римским цивилним пословима, а проконзулска овлашћења, сличне [[проконзул]]у, су цару давала власт над [[Римска војска|римском војском]]. Те разлике су биле колико-толико јасне у првим годинама и деценијама Царства, да би се касније скроз изгубиле. Традиционални магистрати који су преживели слом Републике били су [[Римски конзул|конзул]], [[претор]], [[плебејски трибун]], [[едил]], [[квестор]] и [[војни трибун]]. [[Марко Антоније]] је као конзул 44. године п. н. е. укинуо функције [[Римски диктатор|диктатора]] и [[Командант коњице (Рим)|команданта коњице]], а недуго затим су укинуте функције [[интеррекс]]а и [[Римски цензор|цензора]].
== Магистратуре ==
|
