Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Босне и Херцеговине — разлика између измена

'''ЗАВНОБиХ''' је скраћеница за Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења [[СР Босна и Херцеговина|СР Босне и Херцеговине]].

Одржана су три засиједања ЗАВНОБиХ-а: прво у [[Мркоњић Град|Мркоњић Граду]] [[25. новембар|25. новембра]] [[1943.]] (овај датум се у БиХ[[Федерација Босне и Херцеговине|Федерацији Босне и Херцеговине]] обиљежава као Дан државности [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]]), друго у [[Сански Мост|Санском Мосту]] [[30. јун|30. јуна]] [[1944. |1944]], а треће и последње у [[Сарајево|Сарајеву]] [[26. април|26. априла]] [[1945.]] године.

Овој оснивачкој скупштини присуствовало је 247 делегата из свих крајева [[Босна и Херцеговина|БиХ]], од којих 173 са правом гласа. На првом засиједању, ЗАВНОБиХ је формално конституисан као општеполитичко представништво Народноослободилачког покрета (НОП) [[СР Босна и Херцеговина|СР Босне и Херцеговине]], али је у стварности и пракси дјеловао као њен највиши орган власти. Одборници су усвојили Резолуцију ЗАВНОБиХ-а и Проглас народима [[СР Босна и Херцеговина|СР БиХ]] у којима се истиче да убудуће [[СР Босна и Херцеговина|СР БиХ]] и њене народе, и у земљи и иностранству, могу заступати и представљати само ЗАВНОБиХ и [[АВНОЈ]]. Овим актима истовремено је изражена одлучност народа [[СР Босна и Херцеговина|СР БиХ]] да њихова земља, која није ни српска, ни хрватска ни муслиманска, него и српска и муслиманска и хрватска, буде збратимљена заједница у којој ће бити осигурана пуна равноправност свих [[Срби|Срба]], [[Бошњаци|Муслимана]] и [[Хрвати|Хрвата]]. На засиједању је изабрана делегација од 58 чланова која ће представљати [[СР Босна и Херцеговина|СР БиХ]] на Другом засиједању [[АВНОЈ]]-а ([[29. новембар]] [[1943.|1943]]). Истовремено је конституисано Предсједништво ЗАВНОБиХ-а, састављено од 31 члана, са др Војиславом Кецмановићем, љекаром из [[Бијељина|Бијељине]], као предсједником.

Друго засиједање ЗАВНОБиХ-а одржано је [[30. јун|30. јуна]] – [[2. јул|2. јула]] [[1944.]] у [[Сански Мост|Санском Мосту]] на којем је [[1. јул|1. јула]] [[1944.]] године донесена декларација о правима грађана у [[СР Босна и Херцеговина|СР БиХ]] у којој стоји:

"У пламену праведног ослободилачког рата искива се братство [[Срби|Срба]], [[Бошњаци|Муслимана]] и [[Хрвати|Хрвата]], и тиме се удара сигуран темељ слободне и збратимљене [[СР Босна и Херцеговина|БиХ]], равноправне федералне јединице у Демократској федеративној Југославији. Први пут у историји [[Срби]], [[Бошњаци|Муслимани]] и [[Хрвати]] [[СР Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]], уједињени у Народноослободилачком покрету, ступили су на исти пут, почели да изграђују свој заједнички дом, у чије су темеље узидане кости њихових најбољих синова. Први пут у историји они су постали ковачи своје судбине, чврсто ријешени да једном заувијек сахране вијековну мрачну и тешку прошлост и да изграде државну заједницу у којој ће живјети у равноправности, слободи, миру и благостању."

* Равноправност [[Срби|Срба]], [[Бошњаци|Муслимана]] и [[Хрвати|Хрвата]] [[СР Босна и Херцеговина|СР БиХ]] која је њихова заједничка и недјељива домовина;

* Изборно право у демократској [[СР Босна и Херцеговина|СР Босни и Херцеговини]] бирачи ће вршити тајним гласањем на основу општег, једнаког и непосредног права гласа;