Бориша Ковачевић Шћепан — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 1:
{{Херој М
{{Народни херој М
|слика=[[Слика:Kovacevic Borisa Scepan.jpg|200п|Борипша Ковачевић Шћепан, народни херој]]
|опис слике=Бориша Ковачевић Шћепан
|дидаскалија=БОРИША КОВАЧЕВИЋ ШЋЕПАН
|датум рођења=[[2. децембар]] [[1908]].
|место рођења=[[Дувно]], [[Аустроугарска]]
|држава рођења=<br>{{застава|Аустроугарска}}
|датум смрти=[[13. јун]] [[1943]].
|место смрти=[[Миљевина]], код [[Фоча|Фоче]], [[НДХ]]
|држава смрти=<br>{{зас|Хрватска|1941}} [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]]
|професија=
|члан КПЈ од=[[1930]].
|рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]]
|за народног хероја проглашен=<br>[[22. јул]]а [[1949]].
|НОБ=члан Политодјела <br>[[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке бригаде]]
|служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]]
|народни херој=[[22. јул]]а [[1949]].
}}
'''Бориша Ковачевић - Шћепан''' ([[1908]]-[[1943]]), члан Политодјелаучесник [[ДесетаНародноослободилачка херцеговачкаборба пролетерсканарода ударна бригадаЈугославије|Десете херцеговачке пролетерске ударнеНародноослободилачке бригадеборбе]] и [[народни херој Југославије]].
 
== Биографија ==
Рођен је [[2. децембра]] [[1908]]. године у [[Дувно|Дувну]]. Потиче из богате трговачке породице. Основну школу завршио је у Дувну, гимназију у [[Сарајево|Сарајеву]], а [[Филозофски факултет у Београду|Филозофски факултет]] у [[Београд]]у. Као гимназијалац припадао је револуционарном омладинском покрету Сарајева и постао члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]].
 
У чланство илегалне [[КПЈСавез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] примљен је [[1930]]. године, као студент прве године. Његов политички рад на [[Београдски универзитет|Београдском универзитету]], отпочео је свега годину дана после завођења [[Шестојануарска диктатура|Шестојануарске диктатуре]] [[Краљ Александар Карађорђевић|краља Александра Карађорђевића]], током које је вршен систематски прогон комуниста. Бориша је био један од најактивнијих студената-комуниста на Београдском универзитету, а политички је деловао и у родном крају за време распуста.
 
Због револуционарног рада често је хапшен и прогањан, а после завршетка факултета, [[1934]]. године, није могао добити стално запослење. Потом се вартио у [[Босна (област)|Босну]], где је наставио политичко деловање. Радио је на омасовљењу [[Раднички покрет|радничког покрета]] и јачању партијских организација. Посебно се истицао у раду с омладином.
Линија 22 ⟶ 27:
Године [[1938]]. Бориша Ковачевић је изабран за секретара обновљеног Покрајинског комитета КПЈ за Босну и Херцеговину и био најзаслужнији за пресељење седишта овог комитета из [[Мостар]]а у [[Сарајево]]. Активнио је радио у синдикатима, с омладином, посебно скојевском, у женским организацијама, културнопросветним и спортским друштавима, стручним и другим удружењима и др. Као секретар Покрајинског комитета био је веома заслужан за борбу против секташтва и спречавање фракцијских борби у оквиру Комунистичке партије на територији Босне и Херцеговине, подржавајући новоизабраног генералног секретара [[КПЈ]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]].
 
После [[Априлски рат|Априлског рата]] и окупације [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], [[1941]]. године, Бориша је као члан Покрајинског комитета КПЈ за БиХ активно је радио на припремама [[НОБНародноослободилачка борба народа Југославије|оружаног устанка]] против окупатора. Илегално је радио у [[Сарајево у НОБ-уНародноослободилачкој борби|окупираном Сарајеву]] и био организатор успостављања веза са свим устаничким подручјима око Сарајева, а преко тамошњих војних и партијских руководстава ширене су и одржаване везе с осталим подручјима [[БиХБосна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]], затим [[Хрватска|Хрватске]], [[Србија|Србије]] и [[Црна Гора|Црне Горе]].
 
Почетком октобра [[1941]]. године, дошао је на подручје [[Калиновик]]а и активно учествовао у формирању [[Калиновички партизански одред|Калиновичког партизанског одреда]] и Окружног комитета КПЈ за подручје Калиновик-[[Фоча]]. Био је [[политички комесар]] Одреда и члан Окружног комитета. Потом је учествоаво и у организовању Окружног комитета СКОЈ-а и органа [[Народноослободилачки одбори|Народне власти]], од месних до општинских. Присуствовао је партијском саветовању у [[Иванчићи]]ма, [[7.]] и [[8. јануар]]а [[1942]]. године.
 
Бориша је био један од најзаслужнији за очување језгра Калиновичког партизанског одреда, који је у пролеће [[1942]]. године проживљавао велику кризу под снажним ударом окупаторских и квислиншких снага, а посебно [[ЈВуО|четника]]. Он је примењивао нову тактику борбе против непријатеља - с мањим групама деловати илегално у позадини, и политичком борбом и снажним акцијама придобијати масе за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]].
 
Почетком јула [[1942]]. године, Бориша је, заједно с [[Карло Батко|Карлом Батком]], [[народни херој|народним херојем]], и осталим руководиоцима [[НОП]]-а овог подручја, повео групу од око 40 бораца до [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба НОП и ДВЈ]], који се, с [[Пролетерске бригаде|пролетерским]] и ударним бригадама, тада налазио на терену [[Прозор (град)|прозорског]] среза. Група коју су повели се нешто касније укључила у састав [[Десета херцеговачка пролетерска ударна бригада|Десете херцеговачке ударне бригаде]], а Бориша је тада постао руководилац политодела бригаде.
 
Крајем новембра [[1942]]. године, на [[Прво заседање АВНОЈ-а|Првом заседању АВНОЈ-а]] у [[Бихаћ]]у, Бориша је изабран за члана [[АВНОЈАнтифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]]. Заједно са Десетом херцеговачком бригадом, која се налазила у саставу Главне оперативне групе Врховног штаба, Бориша је учествовао у многим борбама током [[Четврта непријатељска офанзива|Четврте]] и [[Пета непријатељска офанзива|Пете непријатељске офанзиве]]. Погинуо је [[13. јун]]а [[1943]]. године од авионске бомебе, за време битке на Сутјесци, на реци [[Бистрица|Бистрици]], недалеко од [[Миљевина|Миљевине]].
 
Сахрањен је у [[Гробница народних хероја у Сарајеву|Грбници народних хероја]], у спомен-парку Враца, на планини [[Требевић]]у, код [[Сарајево|Сарајева]].
 
За [[Народни херој Југославије|народног хероја]] проглашен је [[22. јул]]а [[1949]]. године.
 
 
== Литература ==
{{Портал НОБ}}
* '''[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]'''. „Младост“, "Младост" Београд, 1975. година.
 
{{DEFAULTSORT:Ковачевић, Бориша Шћепан}}
Линија 46 ⟶ 50:
[[Категорија:Умрли 1943.]]
[[Категорија:Босанскохерцеговачки комунисти]]
[[Категорија:ПартизаниЈугословенски партизани]]
[[Категорија:НародниБорци херојиДесете Југославијехерцеговачке - Кбригаде]]
[[Категорија:Политички комесари НОВЈ]]
[[Категорија:Народни хероји - К]]
[[Категорија:Битка на Сутјесци]]