Drvorez — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 27:
Za dalji razvoj i uspon drvoreza su zaslužni nemački ekspresionisti i grupa ''Most'' (''Die Brucke''). Ovi umetnici su se okrenuli jednostavnosti i ekspresivnosti ove tehnike nastale u srednjem veku, i u njoj pronašli sredstvo snažnog izraza. [[Erih Hekel]], [[Karl Šmit Rotluf]], [[Ernst Ludvig Kirhner]], [[Emil Nolde]], [[Oto Miler]] su pripadnici ove grupe koji su se oprobali u tehnici drvoreza. Oni su uticali na umenike kao što su [[Kate Kolvic]]. I za članove grupe ''Plavi jahač'' (''Die Blaue Reiter''), [[Kandinskog|Kandinsk]]i, [[Kle]]a, [[Franc Mark|Franca Marka]], [[Javlenski|Javlenskog]], drvorez je predstavljao značajan medij njihovog umetničkog izražavanja.
==
Kod drvoreza, grafička slika se urezuje pomoću specijalnih noževa u glatku ploču drveta. Površina koju želimo odštampati, a koja predstavlja crtež, se ne izrezuje, već se noževima uklanjaju površine koje pri štampi ostaju nenabojene, osnosno bele. Tako izrezana ploča se nabojava valjkom i štamparskom bojom i zatim se otiskuje, ručno ili uz pomoć prese za visoku štampu. Ručno štampanje je karakterističnije za praksu drvoreza na Istoku, dok je na Zapadu u te svrhe najčešće korišćena presa.
===Alati===
Alat koji se koristi u tehnici drvoreza je sličan alatima tehnike duboreza. Sastoji se od noževa i dleta raznih veličina i širina U i V preseka, kao i ravnih dleta za odstranjivanje ostataka rezanja. Osim ovih osnovnih, može se koristiti i dugi niz drugih alata, u zavisnosti od efekta i tekstura koje želimo postići.
===Ploča===
U tehnici drvoreza se mogu koristiti ploče od raznog drveta. Na umetniku je da odabere drvo koje mu odgovara, a čiju teksturu katkad može uspešno uklopiti u svoj umetnički izraz. Najčešće se koriste ploče izrađene od jelovine, topole, trešnje, kruške i sl. Dok je jelovina najmekša za obradu, trešnja svojom tvrdoćom pruža mogućnosti za detaljniji crtež. Ploča mora biti ravna i glatka i sa što manje čvorova, osim ako ne želimo da u štampi dođe do izraza tekstura i priroda drveta.
===Rad na ploči===
Crtež se na ploču može nanositi na viđe načina. Jedan od uobičajenijih je direktno crtanje četkom i tušem. Postoje takođe i mnogobrojni načini prenošenja crteža sa drugih vrsta podloga, recimo sa papira, zatim sa fotokopije, putem indigo papira i sl. Crtež je moguće i direktno urezivati bez prethodno razvijenog predloška. U tom slučaju se ploča još neizrezana nabojava crnom štamparskom bojom, tako da je tokom procesa rezanja odmah jasno uošljiv krajnji rezultat.
Noževi u drvorezu služe prvenstveno za obsecanje linija, dok se dleta koriste uglavnom za odstranjivanje onih delova između linije koje ne želimo štampati. Kod direktnog rezanja, dleta se često koriste kao osnovno sredstvo za postizanje crteža, uz obično veliku ekspresivnost krajnjeg rezultata. Za ovaj metod je ipak potrebno da umetnik ima jasan koncept u glavi i da precizno vlada tehnikom. Ispravka greški je moguća, ali je vrlo komplikovana. Ona se vrši umetanjem komada drveta tamo gde želimo restaurirati površinu ploče.
===Boja i papir===
Nabojavanje crteža se vrši gumenim valjcima, uz korišćenje štamparske boje, na uljanoj ili vodenoj bazi. Štamparske boje za visoku štampu se kupuju u tubama ili u kanticama. Vodene boje se pogotovu koriste u tehnici japanskog drvoreza.
Za štampu se može korisititi bilo koji papir, ali najbolje rezultate daje rušno rađeni japanski papir. Ovaj papir se ne kvasi prilikom štampanja. U zavisnosti od efekta koji želimo postići, mogu se korisitit i druge vrste papira, koje se koriste i u nekim drugim grafičkim tehnikama, koje pri štampi kvasimo ili ne.
===Štampanje===
Štampanje drvoreza se može vršiti ručno ili presom, vertikalnom tipografskom, presom za duboku štampu ili specijalno prilagođenom litografskom presom. Ručna metoda, iako teža i napornija, dozvoljava manipulacije u vezi intenziteta otiska, dok presa daje otiske uniformnog intenziteta. Ručna metoda je karakterističnija za tehniku japanskog drvoreza. Presa je idealna kao metod kod većih tiraža, ali ona zahteva da je ploča drvoreza idealno ravna i konstantne debljine.
== Literatura ==
| |||