Реуматоидни артритис — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
{{Шаблон:Реуматичне болести}} |
|||
Ред 75:
С обзиром да још увек није са сигурношћу утврђен узрок болести, не постоји ни [[терапија]] која би овај узрок отклонила. Међутим велики напредак је постигнут на пољу разумевања развоја болести, па из тих сазнања потичу и највећа достигнућа у терапији реуматоидног артритиса. Циљ лекара реуматолога у лечењу ових болесника јесте да им омогући што комфорнији живот, уз максимално смањење бола, смањење степена деформитета зглобова, односно спречавање или смањење степена инвалидитета оболелих.
Терапија се може поделити на нефармаколошки део који обухвата програм дозиране физичке активности, дијету, редукцију [[стрес]]а, добро познавање сопствене болести и фармаколошку која је базирана на употреби [[лек]]ова. Постоје три различите групе лекова који се уобичајено користе у терапији реуматоидног артритиса, и то најчешће истовремено због међусобног потенцирања корисних ефеката. Користе се [[нестероидни
===Нестероидни антиинфламаторни лекови===
Ред 81:
Најстарији лек из ове групе је [[аспирин]] (ацетилсалицилна киселина) који је економичан, ефикасан али и познат по нежељеним ефектима (пре свега на слузокожу [[желудац|желуца]]). Из тих разлога развијене су нове класе ових лекова који не ремете синтезу фактора заштите слузнице желуца (простагландина), а и даље имају тражене ефекте. Доза се индивидуално одређује, а већа је уколико је и активност болести израженија стим да се мора водити рачуна и о нежељеним ефектима.
===Глукокортикоиди===
Ови лекови такође делују антизапаљенски, али су у стању да утичу на степен имунолошког одговора. Осим системског давања, могу се давати и локално у виду инјекције у сам оболели [[зглоб]]. Због брзог дејства и смањења тегоба, могу се користити као тзв. терапија премоштавања док други лекови не почну да делују, али и као континуирана терапија код оболелих који немају добру контролу болести{{чињеница}}. И ови лекови убрзо по узимању доводе до смањења субјективних тегоба.
Бројни нежељени ефекти се јављају током хроничне примене чак и малих доза лека као одраз јатрогеног хиперкортицизма (увећање телесне тежине, карактеристично нагомилавање масног ткива у пределу врата, лица и трупа, али не и на екстремитетима), смањења коштане густине, повећања вредности [[крвни притисак|крвног притиска]] итд.
===Антиреуматици који модификују болест (АРМБ)===
Лекови из ове групе имају огроман значај, јер осим што ублажавају симптоме могу и значајно променити{{чињеница}} ток саме болести, односно успорити прогресију зглобних промена. Пошто [[зглобне промене]] настају већ на почетку болести, данас се инсистира на раној и агресивнијој терапији лековима из ове групе. Уколико клинички и радиографски критеријуми говоре у прилог активне болести, одмах се прелази на терапију са овим медикаментима.
Неки од лекова из ове групе су:
* [[метотрексат]],
* [[
* [[сулфасалазин]],
* [[
* [[цитотоксични агенси]] - [[азатиоприн]], [[циклофосфамид]], [[
* [[лефлуномид]]
* [[пенициламид]].
Најчешће се користи [[метотрексат]]. Убраја се у тзв. лекове прве линије у лечењу реуматоидног артритиса с обзиром на релативно брз почетак дејства (4-6 недеља), једноставну примену, релативну приступачност и добре резултате лечења. Ограничења се односе на болеснике са оштећењем [[јетра|јетре]], поремећајем функције [[бубрег]]а, смањеним бројем уобличених елемената [[крв]]и (с обзиром на токсичне ефекте на [[коштана срж|коштану срж]]). Озбиљни нежељени ефекти су ретки, а помињу се [[плућна фиброза]], оштећење јетре и ефекти на коштану срж.
| |||