Забавна музика — разлика између измена

Са доласком комунистичке власти, забавна музика преживљава на маргинама. Почетком педесетих година један од најпознатијих извођача био је бубњар [[Спаса Милутиновић]] који је наступао и свирао џез, али и забавну музику са својим малим саставом (у овом саставу певали су Војин Поповић и [[Лола Новаковић]]). Постоје ретки сачувани снимци, углавном на плочама од 78 обртаја - издања београдског [[Југодиска]] и загребачког [[Југотона]]. Прекид тесних веза са Совјетским Савезом и отварање ка западу означио је и побољшање положаја забавне музике. Крајем педесетих година јављају се певачи као што су Зорана - [[Лола Новаковић]], [[Душан Јакшић]], [[Нада Кнежевић]], а затим и веома популарни [[Ђорђе Марјановић]]. У исто доба, наступа и веома квалитетан [[Вокални квартет Предрага Ивановића]] као и [[Предраг Гојковић Цуне]], певач веома широког репертоара (испрва интерпретатор мексичке музике, а тек доцније и народних песама). Шездесетих година, у групу популарних певача улазе и [[Миодраг Мики Јевремовић]], [[Љиљана Петровић]], [[Радмила Караклајић]], [[Тихомир Петровић]], [[Крста Петровић]], [[Зафир Хаџиманов]], [[Лео Мартин]] и многи други. Седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, забавна музика постепено узмиче прво пред рок музиком а затим све више пред фолком, том исквареном варијантом традиционалне музике. Деведесете године, године свеопште кризе и пропасти друштвене супстанце српског друштва, нису поштедилепоштедјеле ни забавну музику која је потпуно маргинализована и сатерана у узак круг обожавалаца из осиромашене средње класе.