Приповетка — разлика између измена

Крајем [[17. век]]а у [[Француска|Француској]] се издају традиционалне бајке (најпознатија колекција је припремљена од [[Шарл Перо|Шарла Пероа]]). Појава [[Антоан Галан|Антоан Галановог]] првог модерног превода ''[[Хиљаду и једна ноћ|Хиљаду и једне ноћи]] (1704.) има јак утицај на кратку причу [[18. век]]а, нпр. [[Волтер]], [[Дени Дидро|Дидро]] и други.

 

Модерна приповетка као властити жанр настала је у [[Италија|Италији]], у раном [[19. век]]у. Рани примери збирки кратких прича укључују "Бајке" [[браћа Грим|браће Грим]] (1824-1826), [[Николај Васиљевич Гогољ|Гогољеве]] "Вечери на салаши крај Дикањке" (1831-1832), "Гротеске и арабеске" (1836) [[Едгар Алан По|Едгара Алана Поа]], "Двапут испричане приче" [[Натанијел Хоторн|Натанијела Хоторна]] (1842). У другом делу [[19. век]]а, раст тржишта штампаних [[магазин]]а и [[журнал]]а креирао је јаку потражњу за кратком причом, између 3.000 и 15.000 речи дужине. Међу познатим причама из овог периода је Павиљон бр. 6, [[Антон Павлович Чехов|Антона Чехова]].