Бела крвна зрнца — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 1:
[[ImageСлика:SEM blood cells.jpg|thumbмини|right| Слика нормално циркулишуће људске крви добијена [[скенирајући електронски микроскоп|скенирајућим електронским микроскопом]]. Поред ирегуларно обликованих [[леукоцит]]а, видљива су [[црвена крвна зрнца]] и многи [[тромбоцит]]и у облику малих дискова]]
 
'''Бела крвна зрнца''' или '''леукоцити''' су [[крвна ћелија|крвне ћелије]]. Њихова улога је имунолошка, тј. у одбрани од [[болест]]и. У једном литру крви, здраве одрасле особе, налази се између 4-11 милијарди белих крвних зрнаца. Према облику [[једро|једра]] и мембране се деле на гранулоците (са зрнастом [[цитоплазма|цитоплазмом]] и режњевитим једром) и агранулоците (са хомогеном цитопплазмом и округлим једром). Леукоцити настају у [[коштана срж|коштаној сржи]], али се део развоја неких врста леукоцита одвија и у [[тимус]]у, [[лимфна жлезда|лимфним жлездама]] и [[лимфни чвор|чворовима]], као и [[слезина|слезини]].<ref name="AlbertsMolecularBiology4th">{{AlbertsMolecularBiology4th}}</ref> Најзначајнија је грудна жлезда ([[тимус]]) која се налази испод [[грудна кост|грудне кости]], јер је она битна за развој једне подврсте лимфоцита, Т лимфоцита.<ref name="KubyImmunology6th">{{KubyImmunology6th}}</ref>