Ефес — разлика између измена

Судећи по старим легендама, Ефес су основале жене ратнице, познате као Амазонке. За име града се сматра да потиче од речи "апас", име града у "Краљевству Арзава", што у преводу значи "Град Мајке Богиње". Ефес је насељен још од краја [[бронзано доба|бронзаног доба]], али је своју локацију мењао неколико пута теком своје историје у сагласности са обичајима и потребама. Највероватније је да су Каријани и Лележани били међу првим становницима града. Мисли се да су [[Јонци|Јонске]] миграције почеле око 1200. пре н. е. По предању, град је основан по други пут од стране Андрокла, сина Кодра, краља [[Атина|Атине]], на обали места где се [[Кајстер|Кајстер]] улива у море. Јонски градови који су настали почетком јонских миграција ујединили су се у конфедерацију под вођством Ефеса. Регион је уништен за време инвазије Цимериана почетком 7. века пре н. е. Под владавином Лидијалидијских краљева, Ефес је постао један од најбогатијих градова у медитеранском свету. Пораз [[Лидија|лидијског]] краља [[Крез]]а од [[Кир]]а, краља [[Персија|Персије]], отворио је пут за персијску хегемонију дуж целог приобалског региона [[Егејско море|Егеја]]. Почетком 5. века пре н. е. када су се јонски градови побунили против Персије, Ефес се брзо одвојио од осталих градова, и тако успео избећи уништење.

Ефес је остао под персијском владавином све до доласка [[Александар Велики|Александра Великог]] 334. пре н. е, који је ушао у Ефес после 50 година мирног времена. [[Лизимах]], који је био један од дванаест генерала Александра Великог и који је постао владар региона после Александрове смрти, решио је да обнови и развије град, који је назвао Арсинеја, по његовој жени Арсиное. Изградио је нову луку и одбрамбене зидове на планинама Панајир и Булбул, померајући цео град југозападно. Увидевши, међутим, да Ефешани нерадо напуштају свој стари град, блокирао је систем за наводњавање за време једне велике олује уништавајући куће и терајући становнике да се преселе. 281. пре н. е. град је поново основан под именом Ефес и постао један од најважнијих трговачких лука на Медитерану. У Ефесу је рођен и живео познати филозоф [[Хераклит]].

129. пре н. е. [[Римско царство|Римљани]] су искористили услове тестамента [[Аталос]]а, краља [[Пергам]]а, од кога су наследили краљевство и сјединили га у римску империју као азијску провинцију. Антички извори указују да је у то време град имао 200.000 становника. У првом веку пре н. е. услед великих пореза уведених од стране римске владе народ је прихватио [[Митридат]]а као свог спасиоца. Подржао га је у његовом отпору против римске власти, па је 88. пре н. е. изведен масакр над становништвом латинског говора у граду, што је потом угушено од стране римске армије предвођене [[Корнелије Сула|Сулом]]. Зграде, којима се дивимо и данас, су из периода за време и после владавине цара [[Октавијан Август|Октавијана Августа]]. По документованим записима, град је претрпео озбиљна оштећења за време земљотреса у 17. веку. Међутим, после тога, Ефес је постао значајни центар трговине. Историчар Аристио описује Ефес као град који је познат у народу као главни трговачки центар у Азији. Он је исто био и водећи политички и интелектуални центар који је други по реду у Егеју имао школу филозофије. Од почетка [[1. век]]а Ефес су посећивали [[хришћанство|хришћански]] следбеници који су се трудили да прошире хришћанску веру у јединственог Бога и који су бежали од римских прогонитеља. Осим што је уживао у привилегованом положају лежећи између истока и запада искомбинованом са изврсном климом, град је у многоме добио на важности захваљујући чињеници да је био центар култа Артемиде.