Биолошки факултет Универзитета у Београду — разлика између измена

нема резимеа измене
м (Cyrlat: 1 repl;)
[[Слика:Bioloski fak.jpg|мини|лево|200п|правна зграда [[Ботаничка баште Јевремовац|Ботаничке баште Јевремовац]]]]
'''Биолошки факултет''' [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]] постоји као независан факултет од [[1995.]] године, иако традиција предавања [[биологија|биологије]] и постојања биолошких одсека у Београду постоји још од [[1853.]] године, од почетка рада [[Лицеј]]а [[Кнежевина Србија|Кнежевине Србије]].
Биолошки факултет Универзитета у Београду највећи је и најстарији факултет биолошких наука у Србији. Ове године навршила се 151 година од када је Књаз Србије Александар Карађорђевић, донео указ којим потврђује одлуку државног Совјета о успостављању Зоолошког и Ботаничког кабинета при Великој школи у Београду, а за њиховог управника постављен је др Јосиф Панчић, потоњи ректор Велике школе и први председник Краљевско-Српске академије у Београду, данашње Српске Академије Наука и Уметности.
 
Од тог времена, па до данас, развој биологије у високошколском систему Србије, односно Београда, саставни је део развоја природних наука, прво у оквиру Техничког факултета Велике школе, након чега се од 1873. године универзитетска настава изводи на Филозофском факултету. У оквиру Филозофског факултета, у то време, оснива се Природно математички одсек, а у оквиру њега се формирају Зоолошки, Ботанички и Физиолошки завод.
 
Нову етапу у процесу развоја биолошких дисциплина представља прерастање Природно-математичког одсека Филозофског факултета у самостални Природно-математички факултет 1947. године. Даљим реорганизацијама долазимо до 1995. године када Биолошки факултет постаје самостални факултет у оквиру Универзитета у Београду.У низу великана у области биолошких наука у Србији који су радили или још раде на Биолошком факултету, овај Факултет наставља традицију препознатљивости код нас и у свету по својим школама: зоолошкој, еколошкој, физиолошкој, ботаничкој, молекуларно-биолошкој итд. Велика имена биологије, као и њихови непосредни или посредни ученици настављају да иду уходаним путевима својих претходника, али и да се интезивно и екстензивно баве новим истраживањима, решавајући савремену проблематику која је произашла из развоја многих биолошких дисциплина.
БИОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ ДАНАС
Двадесети век је сведок превазилажења у биологији ранијег оквира исте као дескриптивне и квантитативне науке. Открића молекуларних механизама ујединила су у савременим истраживачким напорима биохемију, цитологију, генетику, физиологију и остале биолошке дисциплине, те се двадесетпрви век означва као век биологије.
Достигнућа читавог низа различитих научних дисциплина у оквирима биологије као једне комплексне науке, дају нов подстицај у проучавању функционалне разноликости између појединих врста микроорганизама, гљива, биљака и животина, а посебно човека.
С тим у вези Биолошки факултет Универзитета у Београду омогућава својим наставницима и сарадницима, али и студентима, услове за бављење научно-истраживачким и наставним радом које нема ниједна институција код нас, а то су од опремљених микроскопских сала најсавременијим микроскопима за студенте, истраживачких центара као што су Центар за примену ПЦР и Центар за ласерску и конфокалну микроскопију, па до истраживачких лабораторија опремљених најсавременијим лабораторијским апаратима и истраживачким микроскопима који пружају могућност садашњим стручњацима за даље усавршавање и развој најразличитијих биолошких дисциплина на Факултету, а студентима да се упознају са најсавременијим тековинама науке.
 
У том погледу посебно истичемо да Биолошки факултет сарађује, како у научно-истраживачком раду, тако и у извођењу наставе са бројним Институтима и сродним Факултетима.
Набројаћемо само неке:
- Институт за биолошка истраживања "Синиша Станковић" у Београду,
- Институт за нуклеарне науке у Винчи,
- Институт за молекуларну генетику и генетско инжењерство у Београду,
- Биолошки институт у Котору,
- Институт за мајку и дете у Београду,
- Институт за кукуруз у Земун пољу,
- Војно-медицинска академија у Београду,
- Медицински, Пољопривредни, Ветеринарски, Фармацеутски факултет у Београду итд.
Све речено, студентима Биолошког факултета у Београду омогућава квалитетнију наставу, али и широко поље научно-истраживачког усавршавања још од самог почетка студија. Једноставно речено, настава у поменутим институцијама, истраживачки радови студената, израда дипломских радова, а потом израда магистарских теза и докторских дисертација свакодневна су и уобичајена појава за студенте нашег факултета. Ту, објективно постојећу предност у току студирања, студентима биологије не може да пружи било који други универзитетски центар у нашој земљи. Поред тога, веома велики број најбољих дипломираних студената налази након завршетка студија запослење у поменутим институцијама бавећи се оним због чега су факултет и желели да упишу - научним истраживањима.
 
Неопходно је истаћи и чињеницу да је диплома Биолошког факултета у Београду призната свуда у свету. Већ деценијама бројни студенти Биолошког факултета након дипломирања одлазе у иностранство и тамо без икаквих проблема нострификују своје дипломе настављајући да се баве научним истраживањима у најпознатијим научним центрима западне Европе, Сједињених Амричких Држава, Канаде, Аустралије, Новог Зеланда итд. То само потврђује изузетно висок ниво образовања који се стиче на Биолошком факултету, чиме су нашим дипломираним студентима отворена сва врата у свету. Тиме се Биолошки факултет посебно поноси. С друге стране, наши дипломирани студенти који су радећи у тим центрима временом стекли светски завидан научни реноме, представљају спону која омогућује и нашим младим научним радницима одлазак на студијске боравке у те центре одакле се враћају обогаћени најновијим научним сазнањима која преносе студентима подижући ниво и квалитет сваког од њих.
 
Обимна теренска настава и истраживачки радови који се одвијају широм земље саставни су део програма великог броја курсева и пружају могућност студентима да се на најадекватнији начин и најнепосредније упознају са методама биолошких истраживања на терену.
 
Биолошки факултет поседује три библиотеке са бројним књигама и часописима од којих су нека издања изузетне вредности и има их само неколико примерака у свету.
 
Своје креативне истраживачке способности студенти могу да испољавају и укључивањем у рад Биолошких друштава "Јосиф Панчић" и "Ендемит" које организују сами студенти, уз пуну подршку наставника и сарадника Биолошког факултета.
 
== Спољашње везе ==
Анониман корисник