Биолошки факултет Универзитета у Београду — разлика између измена

нема резимеа измене
[[Слика:Bioloski fak.jpg|мини|лево|200п|правна зграда [[Ботаничка баште Јевремовац|Ботаничке баште Јевремовац]]]]
'''Биолошки факултет''' [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]] постоји као независан факултет од [[1995.]] године, иако традиција предавања [[биологија|биологије]] и постојања биолошких одсека у Београду постоји још од [[1853.]] године, од почетка рада [[Лицеј]]а [[Кнежевина Србија|Кнежевине Србије]].
 
Биолошки факултет Универзитета у Београду највећи је и најстарији факултет биолошких наука у Србији. Ове године навршила се 157 година од када је Књаз Србије Александар Карађорђевић, донео указ којим потврђује одлуку државног Совјета о успостављању Зоолошког и Ботаничког кабинета при Великој школи у Београду, а за њиховог управника постављен је др Јосиф Панчић, потоњи ректор Велике школе и први председник Краљевско-Српске академије у Београду, данашње Српске Академије Наука и Уметности.
 
 
Нову етапу у процесу развоја биолошких дисциплина представља прерастање Природно-математичког одсека Филозофског факултета у самостални Природно-математички факултет 1947. године. Даљим реорганизацијама долазимо до 1995. године када Биолошки факултет постаје самостални факултет у оквиру Универзитета у Београду.У низу великана у области биолошких наука у Србији који су радили или још раде на Биолошком факултету, овај Факултет наставља традицију препознатљивости код нас и у свету по својим школама: зоолошкој, еколошкој, физиолошкој, ботаничкој, молекуларно-биолошкој итд. Велика имена биологије, као и њихови непосредни или посредни ученици настављају да иду уходаним путевима својих претходника, али и да се интезивно и екстензивно баве новим истраживањима, решавајући савремену проблематику која је произашла из развоја многих биолошких дисциплина.
 
БИОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ ДАНАС
Двадесети век је сведок превазилажења у биологији ранијег оквира исте као дескриптивне и квантитативне науке. Открића молекуларних механизама ујединила су у савременим истраживачким напорима биохемију, цитологију, генетику, физиологију и остале биолошке дисциплине, те се двадесетпрви век означва као век биологије.
Анониман корисник