Битка код Павије — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 24:
Успешнији од њега показао се први Лујев наследник, Франсоа -{I}-, који је одмах на почетку своје владавине 1515. г. извојевао бриљантну победу код Марињаноа и поново заузео Милан. Овај му је признат [[Уговор у Нојону|уговором у Нојону]] 1516. г. од стране Шпаније, али се ситуација потпуно изменила када је избором Карла -{V}- 1519. г. за шпанскога краља (Франсоа -{I}- се кандидовао против њега) дошло до уједињења Шпаније и хабзбуршких земаља под персоналном унијом, и тако се Француска изненада поставила у непријатељски положај у односу на земљу која је обухватала обе стране света и такође могла да црпи огромне ресурсе из новоотривених колонија. Истога часа Карло -{V}- је прогласио уговор у Нојону ништавним и покренуо рат.
==Опсада и битка==
Франсоа -{I}- је успео 1525. г. да оствари савез са [[Папска држава|Папском државом]], помоћу којег је намеравао да угрози Хабзбурге са севера и с југа. У знак подршке папи [[Папа Климент VII|Клименту -{VII}-]], Франсоа -{I}- је послао армију од 26.000 плаћеника
==Последице==
Војвода од Пескаре је довео францускога краља цару у [[Мадрид]], где је Франсоа -{I}- био заиста третиран с дужним поштовањем, али је, када је већ од наредне године морао споразумом у Мадриду да призна Карлу -{V}- Милано, Ђенову, Војводство Бургундију и Напуљ. Чим је ослобођен, Франсоа -{I}- је опозвао одлуке мира, изјавивши да је био принуђен да их призна, нулирајући тако резултате Карлове победе. Борба за превласт у Европи наставиће се све до 1559. г., до [[Анри II|Анрија -{II}-]] који је закључио споразум у Като-Камбрезију чиме је хегемонија над Европом пренета с Француске на Шпанију.
|