Битка код Павије — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 24:
Успешнији од њега показао се први Лујев наследник, Франсоа -{I}-, који је одмах на почетку своје владавине 1515. г. извојевао бриљантну победу код Марињаноа и поново заузео Милан. Овај му је признат [[Уговор у Нојону|уговором у Нојону]] 1516. г. од стране Шпаније, али се ситуација потпуно изменила када је избором Карла -{V}- 1519. г. за шпанскога краља (Франсоа -{I}- се кандидовао против њега) дошло до уједињења Шпаније и хабзбуршких земаља под персоналном унијом, и тако се Француска изненада поставила у непријатељски положај у односу на земљу која је обухватала обе стране света и такође могла да црпи огромне ресурсе из новоотривених колонија. Истога часа Карло -{V}- је прогласио уговор у Нојону ништавним и покренуо рат.
==Опсада и битка==
Франсоа -{I}- је успео 1525. г. да оствари савез са [[Папска држава|Папском државом]], помоћу којег је намеравао да угрози Хабзбурге са севера и с југа. У знак подршке папи [[Папа Климент VII|Клименту -{VII}-]], Франсоа -{I}- је послао армију од 26.000 плаћеника — међу којом је било Француза, Италијана и Швајцараца - преко Алпа, сместивши је тријумфално у Милано. Мало касније поставио је опсаду око стратешки важне старе ломбардијске престонице [[Павија|Павије]], чију посаду је сачињавало око 6.000 војника. Да би је ослободио, Карло -{V}- је послао 23.000 људи под командом маркиза од Пескаре, који је већ у ноћи 23. фебруара наредио да напад отпочне. У раним јутарњим часовима 24. фебруара (случајно на рођендан Карла -{V}-) изгледало је да ће победити трупе које је предводио адмирал Бонивет, али је царских 1.500 баскијских аркебузера успело да се пробије изненадним нападом до центра француских линија, где се налазио француски краљ. При покушају спашавања Франсоа -{I}- страдали су бројни високо команданти, међу којима су се нашли и војвода од Ла
==Последице==
| |||