Домобранство — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
|||
Ред 44:
Домобранство у [[Словенија|Словенији]] је квинслиншка војна формација настала након капитулације Италије на иницијативу бившег југословенског генерала [[Леон Рупник|Леона Рупника]]. Од разбијене [[Бела гарда|Беле гарде]] формирана је ''Словенска домобранска легија''. За њеног команданта прогласио се сам Рупник. Од те формације, у одлучујућу потпору издајничких клерикалних политичара, развило се Словенско домобранство, које је у јесен [[1944]]. имало око 13.000 припадника. На челу је био Организациони штаб, који је у оперативном погледу био потпуно подређен немачком вишем шефу -{SS}--а и полиције Ервину Резенеру (-{Erwin Rösener}-), односно његовом Руководећем штабу за борбу против партизана. Окупатор је установио и Штаб за развој (''Aufbaustab'') који је био веза између остала два штаба, а такође је обучавао домобране. Они су третирани као помоћна немачка полиција и њих је окупатор финансирао и оскрбљавао. У априлу 1944. односно јануару 1945., домобрани су се и јавно заклели на верност Хитлеру да би у борби против НОПа били још више везани уз окупатора, који их је углавном користио за упаде на ослобођену територију и за чување важних путева.
У гарнизонске чете окупатор је организовао и веће покретљиве домобранске јединице. У јесен [[1943.]] формирао је 5 батаљона и до фебруара [[1944.]] преформирао их је у седам борбених група, које су затим поново преформиране у 4 посебне групе. Лета [[1944.]] поново су формирана 4 ударна батаљона да би се до пролећа [[1945.]] повећао на 6. Међутим ти су батаљони већ били помешани са јединицама немачке полиције и њима су командовали немачки официри. Једино 2. батаљон [[Вук Рупник|Вука Рупника]] у [[Церкница|Церкници]] није био под немачком командом. Септембра [[1944.]] Рупник је постао генерални инспектор Словенског домобранства, али је тај назив имао само формално. У новембру 1943. у Словеначком приморју је тамошњи виши шеф СС-а и полиције [[Одило
У пролеће 1945. горењско домобранство је имало 47 станица у којима је било 1.800 припадника. Поткрај рата Народни одбор, као протуреволуционарни политички орган све је домобране и словенске четнике прогласио Словеначком народном војском и подредио [[Драгољуб Михаиловић|Драгољубу Михаиловићу]]. Кад су армије НОВОЈ почеле продирати према западу, домобрани и водећи људи бивших грађанских странака заједно са окупатором побегли су из домовине, Приморски домобрани повукли су се у [[Фурланија|Фурланију]], а горењски и они из Љубљанске покрајине у [[Корушка|Корушку]]. Њих су [[Британија|британски]] савезници крајем маја 1945, предали југословенским властима.
| |||