[[Слика:Djoser001(js).jpg|мини|лево|Степенаста пирамида фараона [[Џосер]]а у [[Сакара| Сакари]] ]]
Египатској хронологији термин „старо„Старо царство“ наметнули су историчари [[19. век]]а, па његове конотације могу одвести на погрешан пут. Он одражава један приступ периодизацији [[Историја|историје]] према којој се данас могу имати озбиљне резерве. [[Стари Египћани]] се њом никада нису служили, па би разлика између ранодинастичког периода (3000.- 2686. г. п. н. е) и старогСтарог царства (2686.- 2160. г. п. н. е) њима била тешко појмљива. И последњи краљ ранодинастичког периода и први владари старогСтарог царства били су у сродству са краљицом [[Нимаатхап]], која је у Хасемхевијево доба означавана као „мајка краљеве деце“, а у [[Џосер]]ово доба (2667.- 2648. г. п. н. е.) као „мајка краља Горњег и Доњег Египта“. Египћанима је још значајнија била чињеница што се мест краљевске резиденције не мења, већ остаје у Белом зиду (Инеб-хеџу), на западној обали Нила, јужно од данашњег [[Каиро|Каира]]. Египћани су схватали и уважавали допринос који су градитељи Џосера дали владарској надгробној архитектури. Велики градитељски подухвати непосредно су утицали на развој привреде и друштва и управо то се сматра главним оправдањем за поделу на ранодинастичко доба и староСтаро царство.
