Алфред Розенберг — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 8:
место_смрти= [[Нирнберг]], [[Немачка]]
}}
 
'''Алфред Розенберг''' ({{јез-нем|Alfred Rosenberg}}; [[Талин]], [[12. јануар]] [[1893]] — [[Нирнберг]], [[16. октобар]] [[1946]]), [[Нацизам|нацистички]] политичар и истакнути [[Расизам|расни]] теоретичар, један од првих чланова [[НСДАП|Нацистичке странке]], министар окупираних источних територија. На [[Нирнбершки процес|Нирнбершком процесу]] за ратне злочине осуђен је на смрт.
== Рана каријера ==
 
Розенберг је пореклом био балтички [[Немци|Немац]]; рођен је у Талину, ([[Естонија]]) који је тада био део [[Руска Империја|Руске Империје]]. Студирао је [[Архитектура|архитектуру]] у [[Рига|Риги]] и [[Машинство|машинство]] у [[Москва|Москви]], а докторирао је [[1917]]. у 24. години. Зграде које је тада пројектовао још стоје у центру [[Талин]]а. За време [[Октобарска револуција|Бољшевичке револуције]] [[1917.]] подржао је контрареволуционарне снаге, а након њиховог неуспеха емигрирао је у [[Немачка|Немачку]] заједно с [[Макс Шојбнер-Рихтер|Максом Шојбнер-Рихтером]], каснијим страначким колегом. Често се кретао у круговима руских емиграната с којима је делио антибољшевичке ставове које је повезао са [[Антисемитизам|антисемитским]] у теорију о [[Јевреји|јеврејској]] завери која стоји иза револуције. Розенберг је био један од првих чланова [[НСДАП|Немачке радничке партије]]; придружио се у јануару [[1919.]] године, а такође је био и члан окултне организације ''[[Туле-Гезелшафт]]''.
 
[[1921]]. постао је уредник страначких новина [[Фелкишер беобахтер]], а објављивао је и разне друге публикације у којима је писао о опасностима од завере Јевреја и [[Слободни зидари|масона]]; у послератним, кризним годинама његове идеје су успевале да нађу публику. Након неуспелог баварског [[Пивнички пуч|пуча]] [[1923]]. године, [[Хитлер]] је осуђен на затворску казну, а као новог председника странке је поставио Розенберга. Избор је вероватно био мотивисан Хитлеровом жељом за слабим и непопуларним привременим вођом који не би могао да угрози његов ауторитет док је у одсуству; нехаризматични и интровертни Розенберг се показао као добар избор.
 
[[1929]]. основао је ''Милитантну лигу за немачку културу'' (''-{Kampfbund für deutsche Kultur}-''), а касније и ''Институт за проучавање јеврејског питања'' који је нападао јеврејски утицај на немачку културу и проучавао јеврејску историју са антисемитских стајалишта. [[1930]]. је објавио књигу [[Мит двадесетог столећа]] (''-{Der Mythus des 20. Jahrhunderts}-'') у којој излаже своје расне, социолошке и псеудоисторијске идеје. Књига је, уз [[Мајн Кампф]], била најзначајнији извор идеја нацистичког покрета, иако је међу нацистима често и критикована због Розенбергових филозофских ставова, углавном оних везаних за религију.
 
[[1933]]. именован је за начелника одсека за међународне односе [[НСДАП]]-а; на том положају није се снашао. Његов пут у [[Уједињено Краљевство|Британију]] исте године, на којем је требало да увери тамошње политичаре да нацисти нису претња, показао се прилично неуспешним. Незадовољан његовим радом, следеће године Хитлер га је задужио за духовно и филозофско образовање чланова НСДАП-а и сродних организација; на дужностима везнимвезаним уз образовање и културу је остао до почетка рата.
 
== Расне теорије ==
РосенбергРозенберг је био један од главних [[Расизам|расних]] теоретичара странке. Његове идеје базирале су себиле базиране на делима ранијих аутора као што су [[Артур де Гобино]], [[Хјустон Стјуарт Чемберлен]] и [[Медисон Грант]], али и на Хитлеровим властитим идејама. Розенберг није имао пуно знања о [[Антропологија|антропологији]] и научним истраживањима па је своје теорије базирао првенствено на [[Филозофија|филозофским]] идејама. [[Раса]] је за њега представљала духовни, а не биолошки концепт; јединке одређене расе припадале су јединственој целини, имале су заједнички дух (''-{Rassenseele}-'') док су појединци само његови изрази. Његови ставови, као и ставови странке су се мењали са годинама, али увек су доминирале идеје супериорности белаца, екстремног немачког национализма и [[Антисемитизам|антисемитизма]].
 
На дну његове расне лествице налазили су се [[црнци]] и [[Семити]], а на врху бела, [[аријевска раса]]. [[Нордијски народи]] су супериорни осталим аријевцима, а међу њих се убрајају [[Скандинавци]] (укључујући [[Финци|Финце]]), [[Немци]], [[Холанђани]], [[Фламанци]] и [[Британци]]. Међу њима су на највишем положају Немци који чине сам врх расне лествице и једини су прави наследници древног нордијског народа који је заслужан за целокупни цивилизацијски напредак. Иако су многи нацисти [[Словени|Словене]] сматрали инфериорном, подложничком расом, Розенберг је тврдио да би се и они могли уклопити у аријевску расу и германску културу.
Росенберг је био један од главних [[Расизам|расних]] теоретичара странке. Његове идеје базирале су се на делима ранијих аутора као што су [[Артур де Гобино]], [[Хјустон Стјуарт Чемберлен]] и [[Медисон Грант]], али и на Хитлеровим властитим идејама. Розенберг није имао пуно знања о [[Антропологија|антропологији]] и научним истраживањима па је своје теорије базирао првенствено на [[Филозофија|филозофским]] идејама. [[Раса]] је за њега представљала духовни, а не биолошки концепт; јединке одређене расе припадале су јединственој целини, имале су заједнички дух (''Rassenseele'') док су појединци само његови изрази. Његови ставови, као и ставови странке су се мењали са годинама, али увек су доминирале идеје супериорности белаца, екстремног немачког национализма и [[Антисемитизам|антисемитизма]].
 
На дну његове расне лествице налазили су се [[црнци]] и [[Семити]], а на врху бела, [[аријевска раса]]. [[Нордијски народи]] су супериорни осталим аријевцима, а међу њих се убрајају [[Скандинавци]] (укључујући [[Финци|Финце]]), [[Немци]], [[Холанђани]], [[Фламанци]] и [[Британци]]. Међу њима су на највишем положају Немци који чине сам врх расне лествице и једини су прави наследници древног нордијског народа који је заслужан за целокупни цивилизацијски напредак. Иако су многи нацисти [[Словени|Словене]] сматрали инфериорном, подложничком расом, Розенберг је тврдио да би се и они могли уклопити у аријевску расу и германску културу.
 
== Религијске теорије ==
Розенберг се заузимао за нову ''религију крви'', базирану на идејама о ''расном духу'', поготово духу нордијске расе која се, по његовом схватању, бори против дегенерације коју узрокују [[Јевреји]]. Сматрао је да су сличне идеје биле уткане у ране индоевропске религије, на пример [[европско паганство]], [[зороастризам]] и ведски [[хиндуизам]]. Осуђивао је учења [[Протестантизам|протестантске]] и [[Католицизам|католичке]] цркве која је називао ''негативно хришћанство'' и залагао се за тзв. ''позитивно хришћанство'' базирано на претпоставци да је [[Исус]] био пореклом из нордијске енклаве у Галилеји и да се активно супротстављао [[Јудаизам|јудаизму]]; заправо је покушавао да уклопи паганске елементе у хришћанско учење усмеравајући га тако према властитим религијским схватањима. Розенберг је првенствено желео да постигне да религијске идеје служе расним и повежу појединца са његовом претпостављеном расном природом.
 
Розенберг се заузимао за нову ''религију крви'', базирану на идејама о ''расном духу'', поготово духу нордијске расе која се, по његовом схватању, бори против дегенерације коју узрокују [[Јевреји]]. Сматрао је да су сличне идеје биле уткане у ране индоевропске религије, на пример [[европско паганство]], [[зороастризам]] и ведски [[хиндуизам]]. Осуђивао је учења [[Протестантизам|протестантске]] и [[Католицизам|католичке]] цркве која је називао ''негативно хришћанство'' и залагао се за тзв. ''позитивно хришћанство'' базирано на претпоставци да је [[Исус]] био пореклом из нордијске енклаве у Галилеји и да се активно супротстављао [[Јудаизам|јудаизму]]; заправо је покушавао да уклопи паганске елементе у хришћанско учење усмеравајући га тако према властитим религијским схватањима. Розенберг је првенствено желео да постигне да религијске идеје служе расним и повежу појединца са његовом претпостављеном расном природом.
 
== Ратне активности ==
Непосредно пре [[Други светски рат|Другог светског рата]] био је задужен за бригу око уметничких предмета одузетих немачким Јеврејима; почетком рата подручје делатности му се проширило и на окупирана подручја. Након инвазије на [[Совјетски Савез]] именован је за Министра за окупирана источна подручја. Хитлеру је представио свој план административне поделе нове територије:
 
Непосредно пре [[Други светски рат|Другог светског рата]] био је задужен за бригу око уметничких предмета одузетих немачким Јеврејима; почетком рата подручје делатности му се проширило и на окупирана подручја. Након инвазије на [[Совјетски Савез]] именован је за Министра за окупирана источна подручја. Хитлеру је представио свој план административне поделе нове територије:
* ''[[Рајхскомесаријат Остланд]]'' ([[Балтичке земље]] и [[Белорусија]]),
* ''[[Рајхскомесаријат Украјина]]'' ([[Украјина]]),
Линија 39 ⟶ 34:
* ''[[Рајхскомесаријат Москва]]'' ([[Москва]] и околина)
 
План је требало да подстакне антируски [[национализам]] међу окупираним народима и тако послужи немачким интересима везаним уз искорењивање [[Комунизам|бољшевизма]] и осигурање [[Лебенсраум|животног простора]]. Након почетних освајања створени су Рајхскомесаријат Остланд и Украјина, под вођством [[Хајнрих Лохсе|Хајнриха Лохсеа]] и [[Ерих Кох|Ериха Коха]]. Политика према становништву тих територија постала је предмет спора између Розенберга и [[СС]]-а. Сметало му је сурово понашање према нејеврејским народима па се често жалио [[Хитлер]]у и [[Хајнрих Химлер|Химлеру]]. Иако је [[Словени|Словене]] сматрао хијерархијски нижим од Немаца, држао је да су и они Аријевци и да је њихово депортовање, поробљавање и убијање недопустиво; његов ангажман ипак није ишао даље од протестовања, а и сам је користио робовски рад. Суровости према [[Јевреји]]ма, у којима је сам имао улогу, нису му сметале. Иако је касније тврдио да није знао ништа о [[Холокауст]]у, на [[Конференција у Ванзееу|конференцији у Ванзееу]], где је договорено истребљење европских Јевреја, имао је своје представнике, [[Алфред Мајер|Алфреда Мајера]] и [[Георг Лајбрант|Георга Лајбранта]].
 
== Суђење ==
Крајем рата је ухапшен и суђено му је на [[Нирнбершки процес|Нирнбершком процесу]]; главни елементи оптужнице били су: утицај његових филозофских ставова, суделовање у спољној политици, улога у агресији на Данску и Норвешку, отимање имовине у окупираним подручјима, суделовање у Холокаусту и коришћење робовског рада. Проглашен је кривим за [[злочин против мира|злочине против мира]], планирање и подстицање [[рат]]а, [[Ратни злочин|ратне злочине]] и [[злочин против човечности|злочине против човечности]], иако је порицао оптужбе и пребацивао кривицу на вође, Хитлера, [[Мартин Борман|Бормана]] и [[Хајнрих Химлер|Химлера]]. У својим записима из тога доба не крије и даље позитивне ставове о нацизму. Осуђен је на смрт. Обешен је [[16. октобар|16. октобра]] [[1946]].
 
Крајем рата је ухапшен и суђено му је на [[Нирнбершки процес|Нирнбершком процесу]]; главни елементи оптужнице били су: утицај његових филозофских ставова, суделовање у спољној политици, улога у агресији на Данску и Норвешку, отимање имовине у окупираним подручјима, суделовање у Холокаусту и коришћење робовског рада. Проглашен је кривим за [[злочин против мира|злочине против мира]], планирање и подстицање [[рат]]а, [[Ратни злочин|ратне злочине]] и [[злочин против човечности|злочине против човечности]], иако је порицао оптужбе и пребацивао кривицу на вође, Хитлера, [[Мартин Борман|Бормана]] и [[Хајнрих Химлер|Химлера]]. У својим записима из тога доба не крије и даље позитивне ставове о нацизму. Осуђен је на смрт. Обешен је [[16. октобар|16. октобра]] [[1946]].
 
== Значај ==
Розенбергова слика у јавности се током времена мењала. Његови савременици су га сматрали страначким интелектуалцем и главним идеологом. У једном портретисању од стране антифашиста [[1934]]. то је доведено до те мере да је устврђеноутврђено како "''Хитлер наређује оно што Розенберг жели''."
 
Овакво мишљење је владало до шездесетих година кад му се успротивио историчар [[Јоаким Фест]] наводећи Хитлеров цитат о Розенбергу као "''ограниченом Балту, ужасно компликованих мисли"''. Гледајући нацизам у контексту разних десничарских покрета свог доба, нацистичке идеје не одскачу толико да би за објашњење захтевале ''главног идеолога''; [[Хитлер]] је двадесетих година коментарисао да [[нацизам]] не доноси ништа што већ није присутно и у другим сличним покретима. Могуће је да је Розенберг са својим искуством из Русије и антисемитским ставовима које је везао уз бољшевизам утицао на Хитлера, али тешко је одредити у којој мери.
Розенбергова слика у јавности се током времена мењала. Његови савременици су га сматрали страначким интелектуалцем и главним идеологом. У једном портретисању од стране антифашиста [[1934]]. то је доведено до те мере да је устврђено како "Хитлер наређује оно што Розенберг жели."
 
Уколико се [[Трећи рајх]] посматра са структуралистичког гледишта Иана Кершоа и неких других британских историчара, као држава којом не влада један велики вођа него више центара моћи који се међусобно надмећу, Розенбергов положај је још мање значајан. Био је интровертна личност, и првенствено се бавио [[Филозофија|филозофијом]], а у политици се није показао као посебно успешан и није имао великог утицаја. Имао је много моћних непријатеља: још од почетка тридесетих био је у оштром супарништву са другим утицајним страначким интелектуалцем и ватреним католиком, [[Јозеф Гебелс|Јозефом Гебелсом]] који је његове радове називао "''интелектуалном бљувотином"'', а у лошим односима је био и са [[Херман Геринг|Герингом]] и Химлером.
Овакво мишљење је владало до шездесетих година кад му се успротивио историчар [[Јоаким Фест]] наводећи Хитлеров цитат о Розенбергу као "ограниченом Балту, ужасно компликованих мисли". Гледајући нацизам у контексту разних десничарских покрета свог доба, нацистичке идеје не одскачу толико да би за објашњење захтевале ''главног идеолога''; [[Хитлер]] је двадесетих година коментарисао да [[нацизам]] не доноси ништа што већ није присутно и у другим сличним покретима. Могуће је да је Розенберг са својим искуством из Русије и антисемитским ставовима које је везао уз бољшевизам утицао на Хитлера, али тешко је одредити у којој мери.
 
Уколико се [[Трећи рајх]] посматра са структуралистичког гледишта Иана Кершоа и неких других британских историчара, као држава којом не влада један велики вођа него више центара моћи који се међусобно надмећу, Розенбергов положај је још мање значајан. Био је интровертна личност, и првенствено се бавио [[Филозофија|филозофијом]], а у политици се није показао као посебно успешан и није имао великог утицаја. Имао је много моћних непријатеља: још од почетка тридесетих био је у оштром супарништву са другим утицајним страначким интелектуалцем и ватреним католиком, [[Јозеф Гебелс|Јозефом Гебелсом]] који је његове радове називао "интелектуалном бљувотином", а у лошим односима је био и са [[Херман Геринг|Герингом]] и Химлером.
 
== Породица ==
Розенберг се два пута женио. Први пут, [[1915]]. године, оженио је Хилду Лезман, естонску балерину и пијанисткињу. Она је за време рата оболела од туберкулозе и [[1918]]. одселила у Швајцарску и је он више није видео; [[1923]]. су се развели. [[1925]]. оженио се Хедвигом Крамер с којом је остао у браку до смрти. Имали су двоје деце: сина који је врло рано умро и кћи Ирене, рођену [[1930]]. Кћи је одбијала да даје било какве информације о оцу.
 
Розенберг се два пута женио. Први пут, [[1915]]. године, оженио је Хилду Лезман, естонску балерину и пијанисткињу. Она је за време рата оболела од туберкулозе и [[1918]]. одселила у Швајцарску и је он више није видео; [[1923]]. су се развели. [[1925]]. оженио се Хедвигом Крамер с којом је остао у браку до смрти. Имали су двоје деце: сина који је врло рано умро и кћи Ирене, рођену [[1930]]. Кћи је одбијала да даје било какве информације о оцу.
 
== Цитати ==
* "Нисам„Нисам рекао да су Јевреји инфериорни. Нисам чак тврдио ни да су раса. Само сам приметио да мешање различитих култура не функционише." ([[12. јануар]] [[1946]])
 
* "Допустили„Допустили смо да 50.000 јеврејских интелектуалаца пређе границу. Као што сам желео животни простор за Немачку, сматрао сам да би и Јевреји требало да имају сопствени животни простор – изван Немачке." ([[15. децембар]] [[1945]])
* "Нисам рекао да су Јевреји инфериорни. Нисам чак тврдио ни да су раса. Само сам приметио да мешање различитих култура не функционише." ([[12. јануар]] [[1946]])
* "Не„Не." (Одговор на питање има ли последњих речи, пре извршења смртне казне 16. октобра [[1946]])
* "Допустили смо да 50.000 јеврејских интелектуалаца пређе границу. Као што сам желео животни простор за Немачку, сматрао сам да би и Јевреји требало да имају сопствени животни простор – изван Немачке." ([[15. децембар]] [[1945]])
* "Не." (Одговор на питање има ли последњих речи, пре извршења смртне казне 16. октобра [[1946]])
 
== Види још ==
 
*[[Нацизам]]
*[[Расизам]]
*[[Антисемитизам]]
 
== Спољашње везе ==
* [http://us.imdb.com/name/nm0742169/ AlfredАлфред RosenbergРозенберг] на -{[[Internet Movie Database]]}-
 
{{ОН}}