Галски рат — разлика између измена

 

Најважнији извор о рату представља спис који је Цезар написао под насловом ''Коментари о Галском рату'' (лат. Commentarii de bello Gallico) чију је 8. књигу написао један његов официр, [[Хирције|Аул Хирције]]. Ово дело, које је и у литерарном смислу веома успешно, омогућује тачно праћење похода. И поред тога треба имати у виду да су догађаји представљени из [[Цезар]]овог угла и да има веома мало других историјских дела (као нпр. [[Дион Касије|Диона Касија]]) која могу да послуже као извор.

 

Велики галски устанак, који је угрозио плодове [[Цезар]]ових освајања, избио је у [[Ценабум]]у (данашњи [[Орлеан]]). Град су на јуриш заузели [[Корнути]] који су за свог вођу уздигли младог поглавара [[Арверн]]а, [[Верцингеторикс]]а, који је одмах покушао да изолује римске трупе у њиховим оближњим зимовницима. Да би то спречио [[Цезар]] је по снегом завејаним планинским превојима довео свеже трупе и поново освојио [[Ценабум]]. Тада [[Гали]] прелазе на нову, герилску тактику. Уместо сукоба са боље опремљеним и одлично увежбаним римским легијама на отвореном пољу, [[Верцингеторикс]] се одлучио да напада развучене римске линије снабдевања. Тек пошто је након огорчене борбе за [[Аварикум]] [[Цезар]] успео 52. п. н. е. да освоји овај стратешки важан град, римска војска је могла поново да пређе у офанзиву. Најбољи [[Цезар]]ов војсковођа, [[Тит Лабијен]], добио је задатак да на себе привуче пажњу галских снага, док би [[Цезар]] напао [[Арверни|Арверне]]. Уместо очекиване победе [[Римљани]] су доживели готово катастрофални пораз у бици код [[Битка код Герговије|Герговије]], након чега су се и друга галска племена, до тада римски савезници (као нпр. [[Едуи]]) прикључила устаницима.

Тек у оваквој ситуацији до пуног израза је дошао [[Цезар]]ов војнички геније. Уместо да се повуче и [[Галија|Галију]] препусти њеној судбини, [[Цезар]] креће у контранапад и у бици код данашњег [[Дижон]]а на [[Арманкон]]у поражава [[Верцингеторикс]]а. И тада галски вођа чини своју фаталну грешку, коју ни до данас историчари нису успели да објасне. Уместо да настави са брзим маневрима у сусрет својим помоћним јединицама, он одлучује да се затвори у тврђаву [[Опсада Алезије|Алезију]]. [[Цезар]] је брзо реаговао и око утврђења поставио два прстена својих трупа: један који је требао да спречи Гале да напусте град и, други, који је онемогућавао појачању да се пробије до [[Верцингеторикс]]а. Пошто нису успели да се пробију до града [[Гали]] се ускоро повлаче препуштајући своју изгладнелу и измучену браћу у [[Алезија|Алезији]] њиховој даљој судбини. Крајем септембра 52. п. н. е. [[Верцингеторикс]] се предао. Као ратни плен Верцингеторикс је одведен у [[Рим]] и после учешћа у [[Цезар]]овом [[Римски тријумф|тријумф]]у јавно погубљен.